Директор Музеја жртава геноцида упутио писмо свим амбасадорима у Србији
Текст преносимо у цијелости:
Обавјештавамо вас да је претходних дана, у оквиру интензивних активности које на међународном плану спроводи Музеј жртава геноцида, а у склопу координираних мјера Републике Србије у вези са иницијативом да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о Сребреници, директор Музеја Дејан Ристић упутио писмо свим амбасадорима акредитованим у Републици Србији.
Ристић је скренуо пажњу на недавни пораст забринутости јавности и снажење друштвених подјела широм БиХ, али и цијелог региона западног Балкана, укључујући ту и Републику Србију. Овај забрињавајући процес изазвала је иницијатива да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију у вези са масакром у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године.
Истовремено, Ристић је подсјетио на то да је током унутрашњег оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 људи свих националности (Бошњака, Срба и Хрвата). У контексту масакра у Сребреници у јулу 1995. године лишено је живота нешто више од 8.000 лица бошњачке националности.
Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру предложеног нацрта резолуције примјер је искривљавања историје и селективног сјећања на ово трагично поглавље прошлости западног Балкана.
Музеј је, стога, на становишту да све жртве поменутог оружаног сукоба треба једнако памтити. С тим у вези, Ристић је посебно указао на опасности које подразумевају слични савремени примјери селективне културе сјећања, попут свеприсутније дисторзије Холокауста, што све доводи до изражених етничких, вјерских и друштвених тензија у различитим дијеловима свијета. Управо зато ту и такву негативну праксу треба избјегавати.
Ристић је посебно указао на потребу и обавезу свих да, уколико искрено тежимо трајном миру и помирењу, прихватимо и применимо основне принципе културе сјећања која нипошто не подразумијева селективно памћење жртава. Стога Музеј позива на опрез у контексту иницијатива које би могле да успоставе друштвено окружење у којем се патње одређених жртава из периода оружаног сукоба у Босни и Херцеговини више обиљежавају и вреднују у односу на друге, односно којима се успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина.
Директор Музеја изразио је, стога, забринутост због сваке иницијативе која ризикује успостављање хијерархије злочина и жртава јер би такав приступ био узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом - Србе, Хрвате и Бошњаке.
Таква потенцијална подјела треба да забрине све и не служи никаквој конструктивној сврси. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у Босни и Херцеговини, него и широм цијелог региона западног Балкана.
Штавише, Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа која вијековима живе на територији савременене Босне и Херцеговине.
Уколико тежимо миру, требало би да заједно радимо на цјеловитој, неселективној и објективној култури сјећања.
Управо стога, Музеј позива владе држава-чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле усљед могућег усвајања поменутог нацрта резолуције чија је најава већ изазвала дубоке подјеле унутар босанско–херцеговачског друштва, као и унутар цијелог региона Западног Балкана.
Имајући све претходно саопштено у виду, Ристић је позвао владе држава-чланица УН да дају снажан, храбар и толико потребан допринос очувању трајног мира путем афирмације културе сјећања, не само у Босни и Херцеговини, већ у цијелом региону западног Балкана.
Уз изводе из претходно наведеног писма Ристића, указујемо и на то да је Музеј у претходном периоду упознао најзначајније чиниоце у међународној научној заједници са бројним потенцијалним изазовима и опасностима које би услиједиле евентуалним усвајањем предметне резолуције и позвао их да се јавно изјасне с тим у вези.
То је већ, на позив Музеја, учинио један од водећих свјетских стручњала за Холокауст, историчар Ефраим Зуроф.
Такође, Музеј овом приликом указује и на став водећег свјетског стручњака за Холокауст, историчара проф. др Јехуде Бауера, који је на молбу Музеја још 2015. године изнио став у вези са карактером ратног злочина почињеног у Сребреници у јулу 1995. године.
Музеј жртава геноцида наставиће да и у наредном периоду упознаје међународну стручну јавност са опасностима изазваним евентуалним усвајањем предметне резолуције, као и са неопходношћу да се сви заједно супротстављамо дисторзији прошлости, успостављању хијерархије жртава и злочина, као и примијени селективне културе сјећања.