latinica  ћирилица
09/05/2024 |  10:35 | Аутор: СРНА

Бањац: Српски народ се и данас бори за исте идеале - слободу и правду

Предсједник Народне партије Српске Дарко Бањац истакао је да се Срби данас са поносом сјећају историјске побједе над фашизмом и да је српски народ увијек био на правој страни, те да се и даље бори за исте идеале - слободу и правду.
Дарко Бањац - Фото: РТРС
Дарко БањацФото: РТРС

- Српски народ је увијек био на правој страни, баш као и они који су прије седам деценија поразили фашизам. За исте идеале као и прије седам деценија, слободу и правду, српски народ се бори и данас. И побиједиће, као и онда - рекао је Бањац.

Он је нагласио да се живи у времену када постоје покушаји релативизације злочина фашизма и изједначавања жртава и злочинаца.

- Грађани Српске не смију допустити да ти покушаји измијене историју и са свим актуелним изазовима доведу у питање благодети мира - поручио је Бањац.

У честитки поводом 9. маја - Дана побједе над фашизмом, Бањац је истакао да је тај датум симбол храбрости, пожртвованости и јединства српског народа у борби за слободу, али и подсјетник на храброст свих оних који су се борили за слободу и независност, чије су жртве неизмјерне, али су постале темељ слободе и мира.

- Дан побједе над фашизмом је подсјетник на важност очувања мира, солидарности и заједништва, али и обавеза да штитимо вриједности за које су се наши преци храбро и одлучно борили - рекао је Бањац.

Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја у знак сјећања на тај дан 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.

Српски народ био је предводник борбе против фашизма на простору бивше Југославије и поднио највеће губитке, а Совјетски Савез дао је највећи допринос у сламању фашизма.

Бивша Југославија, која је тада и кроз историју била на страни савезника, имала је највеће губитке који се, према државној комисији бивше СФРЈ, процјењују на 1,7 милиона људи.