X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
03/04/2012 |  17:32 | Аутор: СРНА

ШТЕТНА ТУРСКА ПОЛИТИКА НА БАЛКАНУ, НАРОЧИТО ПРЕМА БиХ

Турска политика на Балкану, а посебно према БиХ је штетна, јер потхрањује нереалне амбиције и подржава само једну страну политичког Сарајева, те тако онемогућава компромисе који су неопходни и потребни БиХ, истакнуто је у Београду на трибини "Улога Турске на Балкану".
На скупу, на којем су говорили оријенталиста Дарко Танасковић и експерти за тероризам Дарко Трифуновић и Џевад Галијашевић, оцијењено је да ће Турска увијек у датом тренутку на Балкану подржати ону муслиманску заједницу која дугорочно може да допринесе обнављању њеног утицаја у региону и од које ће дугорочно имати користи за своје циљеве. Експерт за тероризам Џевад Галијашевић рекао је да је Турска више секуларна земља, него БиХ и да у Турској религија није толико важна, али се примјећује реисламизација, због чега и настају проблеми за Балкан. Галијашевић не сматра да Турска има неку велику војну моћ, јер нема нукларну силу, те оцијенио да Турска, ако жели "зелену трансферзалу" на Балкану, мора да рачуна и на традиционалне интересе Русије. "Турска моћ извире не из њене војне силе, него из америчког геополитичког интереса. Наш проблем је што је Америка отворила врата Турској на Балкан", рекао је Галијашевић. Он је оцијенио да је турска политика штетна и за Бугарску, јер подстиче турску мањину да не комуницира са владом у Софији, као и за Србију, јер подржава криминалну творевину Косово, а у Санџаку лансира једног локалног хоџу који треба да буде партнер у разговорима са највишим српским врхом и разрјешава уставни положај вјерских заједница у Србији, што је бесмислено. "Турска политика је политика `слона у стакларској радњи`, јер она и када не жели зло, чини зло. Она долази на Балкан, на трусну политичку сцену, гдје има превише политичких проблема, а не доноси ниједно рјешење", рекао је Галијашевић. Професор београдског Факултета за безбједност Дарко Трифуновић оцијенио је да се радикализација која се дешава у Турској односи и на њене аспирације не само према Балкану, него и према централној Азији и Кини, гдје живе Ујгури. "Оно што се дешава у Турској имаће утицај и овде, а питање је како ће се Србија поставити према нарастајућем турском утицају", рекао је Трифуновић. Београдски оријенталиста Дарко Танасковић, који је пет година био амбасадор некадашње СР Југославије у Анкари, рекао је да су "већина Турака по менталитету неоосманлије, без обзира колико били образовани или дјеловали прозападно", те додао да је то легитимно и логично. "Неоосманизам срећемо свуда око себе, док нас други убеђују да то не постоји", рекао је Танасковић, подсјећајући на идеју турског шефа дипломатије Ахмета Давутоглуа о неоосманизму Балкану као једном од приоритета турске спољне политике. Он је оцијенио да Турска, ипак, неће постати Иран или Саудијска Арабија, без обзира на то што се Турци враћају свом насљеђу, али да се у сарадњи са Турском мора бити опрезан и успоставити границе докле иде та сарадња. Танасковић је оцијенио да Турска неоосманизам проводи мимикријски и да то њени партнери, међу којима је и Србија, често не препознају, као што не препознају турску стратегију да инвестира тамо гдје има дугорочни интерес. Он је цитирао писање турског листа "Заман", гдје аутори наводе да су отоманија и неоосманизам завладали духовним стањем Турака, који се поново осјећају империјално.