БЛ- СЛИКЕ ШУМАНОВИЋА У ЈУЛУ

Тај период представља врхунац Шумановићевог сликарства, када заокружује богато искуство из Париза, изузетно образовање и велики стваралачки занос, рекла је кустос изложбе из Музеја Лана Пилиповић, и нагласила, да је Шумановић међу најзначајнијим српским сликарима прве половине 20. вијека. Урадио је велики број слика и оставио је веома значајне податке о свом стварању. Познат је по великом опусу изванредних шидских пејзажа, по сликама "Пијана лађа", "Доручак на трави", по циклусу слика под називом "Шидијанке" - навела је Пилиповићева. Шумановић је много истраживао и сликао у стилски различитим правцима, од сецесије и симболизма, преко кубизма, експресионизма, поетског реализма, неокласицизма, а узори су му били Пусен, Матис и Сезан. - Шумановићеве посткубистичке слике представљају најрепрезентативније примјерке овог стила у домаћем сликарству. Био је у потпуности посвећен сликарском позиву. За сваку слику би радио прво скице, није користио кист, него искључиво сликарски нож, а боје је правио по сопственој технологији. Прве његове слике карактерише веома рељефна структура, која се временом губила, да би на крају прешла у једну глатку и сјајну структуру - подсјетила је Лана Пилиповић. Према њеним ријечима, почетак јавног излагања радова Шумановић је у Загребу, гдје је и завршио Вишу школу за умјетност и обрт 1918. године. Поред сликарства се бавио илустрацијом, графиком и сценографијом. - Већ 1920. године одлази у Париз, гдје му је учитељ био истакнути ликовни педагог Aндре Лот, код кога су се школовали многи свјетски и југословенски сликари тог времена. Повратком у Шид, 1930. године, слика највише пејзаже и актове, а колорит је знатно свјетлији него у Паризу. У Шиду у потпуности дефинише свој јединствен и препознатљив стил сликарства, а ово се највише односи на циклус слика "Шидијанке", које је радио неколико година - истакла је Пилиповићева, и додала, да је велики сликар непосредно пред смрт завршио циклус "Берачице", које по новом тумачењу садрже одређене хришћанске симболе и поруку. У сусрет отварању изложбе у Бањалуци, Музеј савремене умјетности недавно су посјетили директор Галерије слика "Сава Шумановић" из Шида Радован Сремац и кустос ове институције Весна Буројевић. Била је ово прилика да се упознају са капацитетима музејског изложбеног простора, како би се заједнички промислио "обим" изложбе Саве Шумановића, којом ће Србија и Република Српска обиљежити 70 година од смрти великог умјетника. Галерија слика "Сава Шумановић" баштини највећи број дјела Саве Шумановића, јер у свом власништву имају више од 400 дјела, од којих 350 уља на платну, затим цртеже, пастеле, као и обимну документацију. Лана Пилиповић је колегама из Шида представила и слику Саве Шумановића "Мртва природа са флашама" из 1926. године, која је у власништву бањалучке Збирке "Терзић", а чува се у депоу Музеја у Бањалуци. Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. у Винковцима, гдје му је отац радио као шумарски инжењер. Када је имао четири године, породица се преселила у Шид. И отац и мајка су потицали из угледних шидских грађанских породица. Гимназију је похађао у Земуну, гдје је почео да се интересује за умјетност. Касније се успротивио очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу је уписао Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу је завршио са најбољим оцјенама 1918. Тада је почео да јавно излаже своја дјела.