ДИВЉИ СВИЈЕТ УБРЗАНО ПРОПАДА

У извјештају под називом "Жива планета" комбиновани су подаци о преко 9 000 животињских заједница из читавог свијета. Самит у Рију сматра се за посљедњу прилику коју ће свјетски лидери имати да усмјере човјечанство на пут одрживог кориштења природних ресурса. Свјетски фонда за заштиту природе, чији су стручњаци саставили извјештај, наводи да се мора подићи свијест о ургентности ситуације, јер није ријеч само о животима данашњих људи, него о насљеђу за будуће генерације. Научници из читавог свијета покушали су да израчунају ниво одрживости кориштења ресурса и еколошког утицаја на околину, имајући у виду кориштење фосилних горива, пољопривреду, сјечу шума и риболов у свјетским океанима. За потребе извјештаја проучено је преко 2 600 живих врста и више од 9 000 њихових заједница, што је више него у било ком другом досадашњем истраживању. У просјеку, животињске врсте су у опадању за око 30 одсто од 1970. године, што одговара закључку из претходног извјештаја из 2010. године. Тропске врсте опале су за више од 60 одсто, док је у умјереним регионима забиљежен степен опоравка од око 30 одсто. Најтеже су погођене живе врсте у тропским језерима и ријекама, гдје је обим животињског свијета умањен за око 70 одсто у односу на 1970. годину. "Настала би паника ако би индекси берзи опали у оволиком проценту. Природа је важнија од новца. Човјечанство може да живи без новца, али не можемо да опстанемо без природе и онога што нам она пружа", изјавио је професор Тим Блекбурн, директор лондонског Института за зоологију, један од аутора извјештаја. Једна од препорука државама је да развију и почну да користе еконономски индикатор који би садржавао и вриједност "природног капитала". У извјештају се напомиње да човјечанство користи природне ресурсе темпом који је 1,5 пута већи него што Земља може да их надокнади. Највећи еколошки утицај на природу у односу на величину популације врше Катар, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати. САД су такође уврштене међу 10 водећих земаља, заједно са Данском, Белгијом, Аустралијом и Ирском. Нови систем мјерења омогућава праћење количине воде у 405 ријечних система широм свијета на мјесечном нивоу. У извјештају се наводи да 2,7 милијарди људи не располаже са довољно воде у периоду од најмање једног мјесеца годишње.