Симоњан лауреат "Бранка Радичевића"

Симоњану ће награда бити свечано уручена на 41. Бранковом колу, пјесничкој манифестацији која ће трајати од 7. до 17. септембра у Сремским Карловцима, на сремскокарловачком несељу Стражилово и у Новом Саду. Бабкен Симоњан, јерменски пјесник, есејиста, србиста, преводилац и публициста, рођен је 1952. године у Јеревану. Аутор је шест књига поезије и више од 800 есеја, путописа, превода и препјева. Од 1975. године бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражује јерменску дијаспору у Србији, а од 1980. године редовно преводи на јерменски језик српску народну, средњовјековну, класичну и савремену књижевност. Тематски и садржајно везан је за мит Арарата и Нојеве барке, богато јерменско насљеђе и традицију, али и за мотиве Косова и српске баштине, налазећи у њима заједничке елементе трагизма и подвига, Симоњан отвара библијску димензију пјевања и стварања. За развој и јачање јерменско-српских књижевних и културних веза 1993. године додијељена му је Златна значка Културно-просвјетне заједнице Србије . Од 2002. године је и редовни члан Матице српске. У издању Бранковог кола, 1998. године појавила се на српском језику Симоњанова књига "Ходочашће", а његови књижевни радови преведени су на руски, естонски, италијански, српски, али и друге свјетске језике. Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану, а почасни је конзул Србије у Јерменији. Истраживао је и околности у којима је 1847. године прва књига Бранка Радичевића штампана управо у јерменском манастиру у Бечу. Приредио је прву Антологију српске поезије на јерменском језику, коју је објавила издавачка кућа "Аполон" у Јеревану, а у припреми је и Српско-јерменски ријечник. Међу досадашњим добитницима међународне награде "Бранко Радичевић" налазе се европски пјесници, Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Валериј Латињин (Русија) и Керол Ен Дафи (Велика Британија). Њихове књиге су се на српском језику појавиле у издању Бранковог кола, а у преводу Николе Вујчића, Емилије Церовић, Ксеније и Ивана Гађанског, Миљурка Вукадиновића, Зорана Костића и Милене Борић.