Дјечак из избјегличке колоне, 17 година послије Олује!

Двијестотине педесет хиљада људи у једној колони. Раме уз раме мушкарци и жене, стари и млади, сиротиња и богати. Изнад Книна грме гранате, око пута одзвањају пjесма и псовке хрватских војника. Километар по километар пута избjегличке колоне осваја и стари трактор, за чијим је воланом Драган Миоковић (12). Почела је "Олуја". Седамнаест година касније, док Срби опијелом обиљежавају годишњицу једног од највећих страдања у историји, а Хрвати славе дан ослобођења, дјечак чија је слика обишла свијет и постала дио ТВ шпица данас је одрастао. Иако су му рат и избјеглички живот обиљежили детињство, Драган каже да "Олују" не памти као ужас и да је све то за њега данас "далека успомена". Са мајком и млађим братом Душком, 4. августа 1995. напустио је свој дом "док акција не прође". Са нешто основних ствари, из села у околини Грачаца, упутили су се негдје на сигурно, ни не слутећи да се никад неће вратити у завичај. Данас сви живе у Београду. Јунак ове приче је успјешан млади човек, срећан и од недавно ожењен. - Живим са супругом Ивом и чекамо беб. Знамо да ће бити дјевојчица и зваће се Хана. Живимо у изнајмљеном стану и лијепо нам је – каже Драган. Он је данас успјешан у креирању специјалних ефеката за филмове и рекламе, и то углавном ради преко интернета. До сада је сарађивао са бројним америчким компанијама. У родној Хрватској, први пут од "Олује", био је прије неколико година, како би добио документа. - Чудно ми је сада тамо. Велебит је остао исти, и то ме подсјећа на дјетињство, али ливаде и путељци су се промијенили и све ми сада изгледа мање. Имао сам осјећај ко да сам у сну. Није ми било реално – каже Драган.