Када ће спортисти БиХ до медаља?

У конкуренцији 41 такмичара Фазлија је заузео 38. мјесто у квалификацијама са погођених 1.149 кругова. Он је наступио у још двије дициплине, али и ту је имао резултате за мјесто на зачељу. Од бе-ха спортиста мало ко је очекивао да донесу медаљу, али изостао је чак и добар резултат. Највише се очекивало од трија Амел Мекић, Лусија Кимани и Кемал Мешић. Мекић, европски првак из 2011, који је уз Мешића и атлетичарку Лусију Кимани, у Лондону наступио са А нормом, у категорији до 100 кг елиминисан је већ у 1. колу. Киманијева није успјела ни да завршити маратон јер је одустала између 35. и 40. километра, а непосредно прије одустајања налазила се између 90. и 100. мјеста. Мешић је у бацању кугле заузео 24. мјесто у квалификацијама. Пливач Енсар Хајдер у квалификацијама дисциплине 200 м мјешовито постигао је посљедње 36. вријеме, али Тузлак је у Лондону наступио с испуњеном олимпијском Б нормом. Најмлађа чланица тима је била пливачица из Требиња Ивана Нинковић (16) постигла је 41. резултат у квалификацијама утрке 100 м прсно, а ако је за утјеху била је најбоља у својој квалификационој групи. Златан Сарачевић, некадашњи шампион Југославије и Европе у бацању кугле, не крије разочарење резултатима у Лондону. Али, као један од разлога наводи и небригу државе о врхунским бе-ха спортистима. - За наступ БиХ на "Еуросонгу" потроши се 400.000 КМ, а за спортисте нити марке - тврди Сарачевић. Према његовом мишљењу много је разлога због којих је БиХ на ОИ у Лондону била једна од најнеуспјешнијих нација. - Бе-ха екипа је у Лондон отпутовала с тројицом спортиста који су испунили А норму, што је само по себи вриједан резултат. У крајњој линији то је резултат који вриједи до одласка на ОИ. Међутим, шта се дешава са нашим спортистима. У њих до ОИ нико не уложи нити једне марке и како ће онда он направити резултат. Све земље за своје олимпијце одвајају средства - каже Сарачевић. Он истиче како је и вољни моменат код домаћих спортиста изгледа изостао. "Парадоксално звучи да је наш олимпијски тим постигао боље или исте резултате 1992. у Барселони, него овај у Лондону. Чини ми се да није било довољно воље и борбености да се своја земља представи у што бољем свјетлу. Не желим потцјењивати наше олимпијце, али је чињеница да су подбацили без обзира на сву ту небригу државе. Ако неко оде с А нормом на ОИ, онда се очекује да тамо буде барем близу тог резултата", закључио је Сарачевић.