"Мирослављево јеванђеље"- историјски трилер о светој књизи

Документарни филм „У почетку беше реч“ прати историју и судбину "Мирослављевог јеванђеља", рукописа који по љепоти нема премца међу сачуваним православним јеванђелистарима и које представља јединствен споменик и реликвију српске, европске и свјетске културне баштине. Ова света књига, на којој је утемељен светогорски манастир Хиландар, једина је реликвија коју су у свом посједу љубоморно чувале све три српске династије – Немањићи, Обреновићи и Карађорђевићи. Филм освјетљава јединствену судбину овог рукописа из 12. вијека – од његовог настанка у данашњој Црној Гори до уписа у Унесков регистар „Памћење свијета“. Настао као сажета верзија истоименог вишечасовног ТВ серијала, филм је са великим успјехом обишао многе свјетске фестивале, освојивши бројне награде и признања и чинећи невјероватну сагу о највредној књизи српске, европске и свјетске културне баштине, доступном широј свјетској јавности. "Прича о `Мирослављевом јеванђељу` један је од највећих трилера који се десио у историји српске културе. Направили смо интересантан историјски трилер који говори о томе ко је сакрио књигу и гдје је она сада", рекао је Савковић Срни. Он је истакао да ни сада не зна гдје је та књига – у Народној библиотеци или Народном музеју или је, како каже - не дај, Боже - некоме продата. "Што се тиче Србије, нико никоме не вјерује да је књига `жива и здрава`. Управо да та књига не би `остала негде`, по историјату и причи о фототипском издању снимили смо филм и ТВ-серијал о `Мирослављевом јеванђељу`“, објаснио је аутор филма и подсјетио да је фототипско издање било једина забрањена књига за вријеме Слободана Милошевића. Према његовим ријечима, филм је снимљен на оригиналним локацијама у којима се одвијала прича о `Мирослављевом јеванђељу` – од Јоханесбурга до Петербурга, Хиландара, Дубровника, Требиња, Беча, Будимпеште... Филм је добио девет међународних награда, а снимљен је 2007. године у независној продукцији НИБ "Алтернативе" из Београда. Мада ТВ серијал до сада није јавно приказиван, Савковић је изразио спремност да публици на Палама премијерно прикаже и посљедњу епизоду серије, која говори о свим моралним посрнућима која су, нажалост, пратила осмовјековну историју не само ове вриједне књиге него и српског народа уопште. Директор Кинотеке Српске Милован Пандуревић рекао је да се за обиљежавање Дана европске баштине одлучио за премијерно приказивање овог филма зато што је ријеч о занимљивој теми и најстаријем и најљепшем споменику српске културне баштине. Посјетиоци су имали несвакидашњу прилику да виде и фототипско издање "Мирослављевог јеванђеља", које ће бити изложено у холу Културног центра на Палама и након пројекције филма, што је ријетка прилика да се види вјерна копија оригиналног рукописа, који је за Србе одувијек имао значај посебне реликвије и која је преживљавала драме једног народа у свим тренуцима славе и пораза, које му је историја наметала. "Мирослављево јеванђеље", заправо је јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Писано је на пергаменту, словима уставне ћирилице и украшено са око тристо стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Најстарија рукописна књига и „споменик старосрпске писмености“ писана је у посљедњој четвртини 12. вијека, за потребе захумског кнеза Мирослава, старијег брата Стефана Немање. Није познато када и како је ова света књига доспјела у манастир Хиландар на Светој Гори, гдје је, као највреднија светиња, чувана пуних седам вијекова. Дани европске баштине, као заједнички програм Савјета Европе и Европске комисије, обиљежавају се током септембра широм Старог континента од 1991. године различитим манифестацијама, којима је циљ да најширу јавност упознају о вриједностима сваке врсте националног насљеђа. При томе, основна замисао овог пројекта јесте међусобно зближавање становника Европе бољим разумијевањем сопственог културног и природног насљеђа. У погледу очувања и подизања свијести грађана, а нарочито младих, о важности културног насљјеђа и разноврсноти културних израза, Министарство просвјете и културе Републике Српске и Завод за зштиту културно-историјског и природног насљеђа су 2008. године покренули обиљежавање овог европског догађаја од изузетне важности.