Годишњица потписивања Дејтонског споразума

То је био правни акт споразумног карактера парафиран у војној бази Рајт-Патерсон код америчког града Дејтона да би се званично прекинуо рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995. Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена КристоФера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. ЏОМБИЋ: СРПСКА ЗА ИЗВОРНИ САДРЖАЈ ДЕЈТОНА Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић оцијенио је да Дејтонски споразум није само прекинуо рат, већ и створио оквир у коме се може кретати друштво БиХ, нагласивши да се Српска залаже за изворни садржај овог акта. Џомбић је нагласио да Република Српска треба да инсистира на изворном Дејтону, па чак и на враћању оних надлежности које су овим споразумом загарантоване, јер је у периоду од 2000. до 2005. године значајан дио њих пренесен на ниво БиХ, што је Српску значајно оштетило у правном и финансијском смислу. ШАРОВИЋ: СРПСКА ЗА ДОСЉЕДНУ ПРИМЈЕНУ ДЕЈТОНА Некадашњи предсједник Републике Српске Мирко Шаровић истакао је да је Српска била ревносна у поштивању и досљедној примјени Дејтонског мировног споразума, како непосредно након његовог потписивања 1995. године, тако и данас. Поводом обиљежавања 17. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, Шаровић је рекао да "изворни Дејтон" и данас прихватају и политичке странке и политички представници у Српској. Некадашњи предсједник Српске рекао је да је данас у БиХ најнеупитнија Република Српска. "Политичка криза више није присутна у Српској, као што је то било претходних година, већ је она на другој страни", закључио је Шаровић. ПЛАВШИЋ: УДАЉАВАЊЕМ ОД ДЕЈТОНА, СВЕ МАЊЕ БиХ Бивши предсједник Српске Биљана Плавшић оцијенила је да БиХ не функционише зато што се не поштују основе Дејтонског споразума. - Више од 50 овлашћења пренијето је са ентитетског на ниво БиХ... Што се више удаљава од Дејтона, све је мање БиХ - рекла је Плавшићева поводом 17. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, наводећи да Република Српска треба да инсистира на Дејтону и јачању својих институција. Да није било пребацивања многобројних овлашћења са ентитетских на органе БиХ, каже Плавшићева, односи међу људима, политичарима и народима би били бољи. ДАЧИЋ: МОГУЋИ ПРИМЈЕР ЗА РЈЕШАВАЊЕ КОСОВСКОГ ПИТАЊА Предсједник Владе Србије Ивица Дачић оцијенио је да Дејтонски споразум може да послужи као примјер за рјешавање косовског питања."Мислим да је и за проблем Косова и Метохије могућ неки нови Дејтонски споразум", рекао је Дачић новинарима у Београду. Дачић сматра да Дејтонски споразум заслужује да буде историјски документ српског народа јер је њиме створен први српски ентитет у српској историји преко Дрине. "То је историјски документ којим је прекинут рат у БиХ и створен правни, политички и уставни основ за функционисање БиХ, а самим тим и за настанак Републике Српске", истакао је Дачић. СИМИЋ: ЈЕДИНО ДЕЈТОН СПАЈА И ОДРЖАВА РАВНОТЕЖУ Професор на Факултету политичких наука у Београду Предраг Симић оцијенио је да су разлике између два ентитета који чине БиХ толико дубоке да их, изгледа, једино спаја Дејтонски споразум, који одржава равнотежу и на западном Балкану. "Те разлике између ентитета нису једине разлике у БиХ, пошто у Федерацији очигледно постоје разлике два народа који га чине, без обзира што се ради о једном ентитету. Довољно је прећи обновљени мостарски Стари мост и схватити колики је дубок јаз који данас дели Бошњаке и Хрвате", рекао је Симић.