Балистичар: Српски снајперисти нису гађали Сарајлије

Тадашњи предсједник Републике Српске и врховни командант њене војске, Караџић (67) оптужен је за терорисање становништва кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. Вјештак Попарић је, коментаришући инциденте наведене у оптужници, тврдио да, на основу налаза истрага власти у Сарајеву и доступног доказног материјала, није могуће да су хици на цивиле били испаљени са положаја ВРС или да су се погођени нашли у "унакрсној ватри" зараћених страна. У једном од инцидената, наведених у оптужници, један метак, испаљен са солитера на Грбавици у којима су били снајперски положаји ВРС, 18. новембра 1994. у центру Сарајева, прво је ранио мајку Џенану Соколовић, а потом, прошавши кроз њено тијело, убио њеног седмогодишњег сина Нермина Дивовића. Тврдећи да метак није могао долетјети са зграде на Грбавици, Попарић је посвједочио да је "тешко утврдити шта се догодило зато што недостаје детаљан судско-медицински налаз" који је "кључан" за одређивање правца и угла долета хица, на основу улазних и излазних рана на тијелима погођених. Није утврђен угао под којим је метак погодио мајку, без чега је, према налазу Караџићевог вјештака, немогуће утврдити одакле је хитац испаљен. По свједоку, те ране и стране са којих су задобијене, различито су описане у налазима полиције и сарајевских љекара. Попарић је "проблематичним" назвао и то што није било тачно одређено мјесто на којем су мајка и син били погођени. За сличан инцидент у којем су, 3. септембра 1993, једним хицем рањене мајка и кћи, балистичар одбране је закључио да, на основу доказа, "нису биле намјерно гађане, без обзира са које стране". Додао је да мјесто инцидента није било видљво са најближих положаја ВРС. Рањавање тринаестогодишњег Сеада Солака, 22. новембра 1994, у центру Сарајева, није, по свједоку, могло бити посљедица дјеловања снајпера, зато што су најближи српски положаји били удаљени више од 1.200 метара, ван домета снајперских пушака. Истрагом је, казао је Попарић, погрешно био утврђен правац из којег је метак долетио. Према Попарићевом експертском налазу, и 14-годишњи Тарик Жунић је, 6. марта 1995., био рањен у "размјени ватре" између Армије БиХ и ВРС, у коју је био умијешан и Унпрофор. За тврдњу да је српска страна одговорна "нема доказа", ни медицинске документације. За напад на трамвај испред хотела Холидеј-ин у којем су 3. марта 1995. рањена два грађанина, Попарић је тврдио да "никако није могао доћи" са снајперских положаја ВРС на Грбавици. Сугерисао је да балистичка анализа показује да су хици долетјели са оближњих зграда у центру Сарајева под контролом АБиХ, попут Извршног вијећа. Коментаришући оптужбу да је ВРС одговорна за рањавање трогодишње Анисе Пита, 13. децембра 1992, док се играла на тријему своје куће, Попарић је назначио да то мјесто није било видљиво са положаја ВРС. На сличан начин, вјештак је негирао и да је војска босанских Срба била виновник преосталих од укупно 17 напада на цивиле у Сарајеву из пјешадијског оружја, који су наведени у оптужници. Попарић ће исказ на суђењу Караџићу наставити сутра.