Плате представника у заједничким институцијама
Mогло би 20 хиљада корисника јавне кухиње у Босни и Херцеговини пристојније да проживљавају старост, само да су бх функционери мало више мислили на њих, а мало мање на свој џеп. Али, укоријењено правило у БиХ “што дубљи џеп – то дебљи образ”, тешко се мијења.
На листи од 57 добро ухљебљених у посланичким и делегатским фотељама, предњаче Сулејман Тихић (СДА) и Божо Љубић (ХДЗ 1990) са по скоро 5.000 марака плате. И то без паушала и других привилегија. На зачељу ове одбране колоне парламентарци–почетници Дарко Бабаљ (СДС), Нермин Пурић (ДНЗ БиХ) и Александра Пандуревић (СДС).
Бабаљ би ускоро могао да добије и помоћ корисника Фејсбука. Наиме, на овој друштвеној мрежи покренута је страница под називом “Хуманитарна помоћ за Дарка Бабаља”.
Мјесечна плата, паушал од 713 марака, топли оброк, превоз, рад у комисијама – за прва три мјесеца ове године просјечно су у парламенту БиХ износили по 5.200 КМ. Највише у јануару имао је Драго Калабић из Савеза независних социјалдемократа. Захваљујући накнадама за комисијски рад од скоро 1.000 марака, инкасирао је укупно 7.370 марака.
Апсурдима није крај. Јер народ парламентарцима плаћа и посјете властитим породицама. За те намјене је почетник Нермин Пурић мјесечно у џеп трпао по 1.381 марку уз додатних 300 за одвојени живот. Не заостају много ни Сенад Шепић (СДА) и Нермина Ћемаловић (СДП БиХ). Њихове посјете породици, обвезнике мјесечно коштају по 1.267 марака. Остали нешто скромнији.
На подугачком списку издашно наплативих привилегија, мјесто је пронашла и отпремнина.
Да парламентарци који током мандата остваре услове за пензионисање, засладе прве пензионерске дане. И то са чак 30.000 марака. Преслатку пензију, и до 15 пута већу од оне у привреди, у актелном сазиву наплатили су Бериз Белкић (Странка за БиХ), Петар Кунић (ДНС) и Бошко Томић (СНСД). И поред тога њихова мјесечна примања нису умањена.
За посланицима благо заостају министри БиХ. Немају паушала нити новчану накнаду за посјету породици. Највећа основна плата како и доликује предсједавајућег Вјекослава Беванде – скоро 5.000 марака. Најнижа – недавно именованом Борису Тучићу 4.200. И таква, ипак за 1.500 марака већа од његових колега у Влади Српске.
Да је јавна одговорност и у овој институцији непознаница примјери бројни.
Један од њих тежак је 106.000 марака. Толико је наиме вриједан тзв. бијели хљеб који су о трошку грађана, годину након смјене, јела два СДА-ова министра - Садик Ахметовић и Мухамед Ибрахимовић.
Троше и у Предсједништву БиХ. Три члана мјесечно од 5.200 до 5.700. И то је такође само основна плата.
И док грађани све чешће на улицама траже своја прва, од њих изоловани, и сити функционери, на тргу Босне и Херцеговине понашају се као у бајковитој земљи. Дозвољавају им то десетине одлука и аката које су сами доносили, кад год би себи осмислили неко ново право. На обавезе законске или моралне, пажњу не обраћају.