Љајић: Непознат број српских држављана који ратују по свијету

"Ниједна земља не зна број својих грађана који одлазе на ратишта, јер они сами одлазе и нико не зна да они одлазе. Тек када неко погине или се деси неки инцидент или се неко огласи преко `Фејсбука` и других друштвених мрежа, онда видите да постоји проблем", рекао је Љајић.

Он је за Телевизију "Пинк" навео да, према неким рачуницама и анализама, држављани чак из 74 државе учествују на различитим ратиштима у свијету, прије свега у Сирији, Ираку и Украјини.

"Нико не може да каже о коликом се тачно броју људи ради, али је евидентно да они постоје и да постоји проблем", истиче Љајић, који је и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Србије.

Он је оцијенио да држављани Србије који одлазе да ратују на ратиштима у свијету раде против интереса и безбједности државе Србије која се још суочава са пострауматским стресним поремећајем, такозваним "вијетнамским синдромом" послије сукоба на простору бивше Југославије.

"Они одлазе на ратишта и због верских убеђења и за новац. Шта год да је у питању, штета се прави и њима и земљи и заједници где се врате после тога да живе", рекао је Љајић.

Он је додао да због тога Србија мора да доношењем закона, којим би се кажњавали грађани Србије који ратују по свијету, реагује на тај проблем и да је важно да држава пошаље поруку да се то више неће толерисати и да ће бити кажњиво.

Подсјетивши да Аустрија одузима држављанство својим држављанима који се прикључе некој страној војној или паравојној формацији, Љајић је додао да би тај приједлог у Србији био противуставан.

"Нећемо решити у потпуности овај проблем, али ћемо послати врло јасну поруку у смислу превентивног деловања. Погледајте колико само има ратишта у свету, а у Африци се и не зна број. И шта би се десило да држава страхује да ли ће на свако ново отворено ратиште ићи њени држављани као добровољци или плаћеници", рекао је Љајић.