Обиљежено 118 година од освештања цркве Светог Саве у Блажују

Тим поводом у порти храма, у присуству великог броја вјерника, откривен је обновљени споменик подигнут у помен на 16 Срба, које су 1916. године стријељали аустроугарски војници.

"Ми, поносни потомци наших предака, окупили смо се данас да достојанствено обиљежимо стогодишњицу страдања сарајевских Срба, прво страдње Срба у 20. вијеку", рекао је новинарима члан Организационог одбора за обиљежавање овог догађаја Симо Тушевљак.

Према његовим ријечима, ово је споменик за 16 стријељаних Срба, од којих у гробу леже посмртни остаци њих 11, док од преосталих пет жртава кости никада нису пронађене.

На споменику су уклесана презимена страдалничких породица Бојовић, Кнежевић, Влачић, Пандуровић, Чамур, Кулина и Тушевљак.

Тушевљак је подсјетио да је са подручја Блажуја око 3.500 Срба током Првог свјетског рата депортовано у логоре у Добоју и румунском граду Араду.

Темељ цркве Светог Саве у Блажују освештан је на Петровдан 1896. године, а храм је освештао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај /Мандић/ 21. септембра 1897. године.

Током Првог свјетског рата аустријска војска је однијела три звона са блажујске цркве, која су поново купљена приликом обнове цркве 1922. године.

Највеће звоно тешко 386,5 килограма купили су вјерници парохије блажујске за 30.801 тадашњих динара, средње тежине 268,5 килограма купио је за 21.952 динара индустријалац инжењер Богдан Бабић и треће тежине 99 килограма купио је за 9.226 динара угледни трговац и предсједник Црквеног одбора Ристо Капор.

Звона је освештао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Петар /Зимоњић/ 28. септембра 1924. године.

Цркву Светог Саве у Блажују су 1925. године два пута посјетили краљ Александар и краљица Марија Карађорђевић.

У посљедњем рату 1992. године црква и парохијски дом су оштећени, а њихова обнова је почела заслугом пароха Зорана Јеринића.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај /Мрђа/ освештао је обновљену цкрву 10. октобра 1999. године.

Пароси у овој цркви били су Стеван Трифковић, Ристо Јокановић, Петар Лалић, Реља Спахић, Симо Беговић, Васиљ Тунгуз, Саво Брадоњић, Ђуро Илић, Момир Васиљевић, Зоран Перковић и Зоран Јеринић. /