Хиљаду исламских агената дјелује у БиХ
Према информацијама западних обавјештајних служби, у БиХ је присутно 650 припадника иранске, али и обавјештајних служби других исламских земаља.
Обавјештајне службе БиХ располажу с још 330 имена страних обавјештајаца, што значи да тренутачно у тој земљи активно дјелује око 1.000 припадника служби из исламских земаља.
Како наводи хрватски лист, цијела прича вуче коријене из доба прије рата у БиХ кад су иранске власти успоставиле добре односе са странком Алије Изетбеговић, на чијем челу је данас његов син Бакир, други пут изабран за члана Предсједништва БиХ.
Иран је одмах понудио све своје услуге, укључујући војне и обавјештајне, без обзира на то што је ријеч о шиитској држави, док су босански муслимани сунити. Међутим, “Техеран је тада схватио како му се пружа готово јединствена прилика да у срцу Европе успостави ћелије преко којих би могао координирати своје операције на овом простору“, наводи лист.
БиХ је под притиском западних обавјештајних служби предузела кораке ради ублажавања тог утицаја, па је прошле године протјерала двоје иранских дипломата, али, како наводи “Јутарњи“, ситуација се није смирила. Иранска тајна служба гради снажне контакте и с вехабијама/селафијама у Горњој Маочи, иако су им они у свом региону непријатељи.
Култура и наука као нови канали дјеловања
Након што се рат у БиХ завршио, иранска тајна служба је свој посао наставила пребацујући се на културни и религијски план - најважнији пунктови Иранске револуционарне гарде у БиХ су научно-истраживачки институт “Ибн Сина“ и Персијско-босански колеџ који је отворен 1999. године у Илијашу, док припадници обавјештајне групе Вевак дјелују кроз дипломатске канале, истиче лист. Циљ је био јасан: максимално ојачати бошњачки елемент у БиХ како би преко њега осигурали свој утицај. У том је смислу посебно важна била линија према Бечу за који је више пута истицано да је постала кључна тачка дјеловања исламских радикалних опција у овом дијелу Европе.
"Хуманитарне" организације и у Хрватској
У том плану се нашла и Хрватска, па је Иран врло брзо признао њену независност и отворио амбасаду с великим бројем дипломатског особља, несразмјерним нивоу односа.
Осим тога, у Хрватској је тада била успостављена широка мрежа “хуманитарних“ организација које су нудиле помоћ великом броју избјеглица, прије свега из БиХ. Међутим, убрзо се показало да се већина тих организација баве искључиво обавјештајном дјелатношћу.
“Стога је Влада већини тих организација укинула одобрење за дјеловање, али је дио њих остао активан, и повезан с операцијом наоружавања Бошњака 1994. из Ирана, у којој је учествовао и тадашњи амерички амбасадор у Хрватској уз прећутну подршку хрватских власти“, наводи лист.