Гардиан: Поп припада 20. вијеку, класична музика будућности

Текст је посвећен улози музике, нарочито класичне, као релевантне умјетничке форме будућности.
Годинама, Мортли је на класичну музику гледао као на помпезну умјетност прошлости. Данас, уморан од попа, он објашњава зашто је класично субверзивно и предлаже шест својих омиљених дјела како би то и доказао.

"Током 1970-их и 1980-их, углавном сам слушао поп и рок музику", наводи Морли, додајући да му је у то доба класична музика дјеловала крајње неинспиративно.
"То је за мене био свијет диносауруса и безубих аждаја који су одбијали да признају да су изумрли", пише он. Поред музике Лу Рида, Џона Линдона, Стинга и Мика Џегера, класика је звучала претенциозно и слабашно.

Ствари су се, у међувремену, промијениле, истиче Морли који данас далеко мање слуша поп и рок, а све више класику у којој, како каже, налази провокативне, узбудљиве и покретачке идеје које толико недостају модерној музици.
Иако поп музика и даље еволуира у погледу звука, оно о чему она говори остаје мање или више непромијењено, као и позе, контроверзе и костими који се непрестано рециклирају, сматра британски критичар.

"Машине су данас нове поп звијезде, извођачи и пјевачи су попут путујућих продаваца чији је посао, у крајњем, да рекламирају мобилне телефоне, таблете, конзоле, филмове, брендове и да одржавају илузију да је свијет баш онакав какав је био у доба винила и константне, махните сукцесије талената, жанрова и стилова", напомиње он.

"Истина је да поп и рок припадају крају 20. вијека. Актуелни поп пјевачи су мајстори у саморекламирању, али не и музичари који изражавају гламурозне идеје", сматра Морли, који не штеди ни рок музику коју описује као "добро дизајнирани производ".
"Када једном пребродите оне застрашујуће препреке иницијације и уроните у свијет класичне музике, наићи ћете на сирову снагу акустичног звука и неисцрпан извор узвишене, револуционарне музике", тврди он.

"Ако вас интересује музика која нам помаже да се прилагодимо новим идејама, фундаменталним промјенама, која шири различите, посебне начине размишљања и упозорава нас на оне који презиру другачије ставове, класична музика је музика за вас", поручује Морли и онима који су спремни да послушају његов савјет предлаже Моцартову "Масонску погребну музику", Дебисијеву "Сонату за виолончело и клавир", Бериову "Секвенцу В", Шостаковичеву "Симфонију бр. 10", Вебернов "Langsmaner Satz" и Браунов "Times Five".