Сједница Трилатерале у Београду

Мит о Трилатерали као свјетској влади која из сјенке управља планетарном политиком, вјероватно лежи у њеној тајности - разговори увијек остају иза затворених врата. Шта се иза њих дешава, покушали смо да сазнамо од једног од три српска члана.

"Можда би неко волио да упраља свијетом, али мислим да је то веома тешко", каже Јован Ковачић, предсједник Српске групе Трилатералне комисије и члан Извршног комитета Трилатерале. 

Тридесет осму сједницу Европске Трилатералне комисије у Београду отвориће предсједник Жан-Клод Трише, некадашњи шеф Европске централне банке.

Међу званицама су и представници Бундестага и Дома лордова, доскорашњи премијер Италије, гувернер националне банке Белгије. Најзвучније име је Питер Сатерленд, предсједник "Голдман Сакса", највеће инвестиционе банке на свијету.

"То су представници великог бизниса и банака, који су сви у спрези дијељења информација и планирања шта ће бити даље јер то је све веома важно и за велики бизнис", објашњава Ковачић.

Србија је дио тог друштва постала прошле године у Берлину, на састанку на ком је говорила и Ангела Меркел. И на берлинском, а и на предстојећем београдском скупу, говориће и српски премијер.

"Зашто толико тајности? Ми не продајемо пелене, ми радимо, ћутимо - радимо. Немамо потребе да дајемо много изјава", каже Јован Ковачић из Српске групе Трилатералне комисије.

Отуда вјероватно и толико пажње јавности, али и сумње.

"То је центар моћи који има своје интересе. Вриједносну процјену треба ставити на страну, они имају глобалне и глобалистичке циљеве и ако им се неко нађе на путу - тај ће имати озбиљне проблеме. А они чије интересе остварује могу да је сматрају за један позитиван моћан центар одлучивања и глобални форум", каже аналитичар Бранко Радун.

Али, како одлуке с глобалног форума постају дио нечије званичне политике?

"То цијелу ствар чини дискутабилном. Знаћемо само дјелиће. Цјелина исхода ће остати затамњена, а спроводиће се. То говори да ће и наша демократија укључивати многе нетранспарентне дијелове", каже Радмила Накарада с Факултета политичких наука. 

У кабинету Барака Обаме у првом мандату нашло се чак десет чланова Трилатерале. И доскорашњи италијански и грчки премијер су се право из Комисије запутили у Рим и Атину да избаве земље из кризе.

У свјетску елиту сврстали су се и српски представници. Сва тројица су чланови београдског међународног, научно-истраживачког удружења Мост Исток–Запад.

"Није незанимљиво да је један из медија, други бивши државни секетар, трећи има политичке везе код људи с развијеним мрежама комуникације. То их је препоручивало и они су међу тим затамњеним ликовима, али ту има и ликова чије везе с политичарима говоре и о њиховим личним интересима", истиче Накарада.

Међу званицама и предсједница привремених институција у Приштини. Није потврђено да ли ће Атифете Јахјага доћи, али се позив објашњава приликом за састанак у Београду на коме се представници потписују само именом и презименом.

Тема за Трилатералу биће и криза у Украјини. За истим столом у Београду ће се наћи представници и Кијева и Москве.