Додик: Људи који доносе одлуке чуће о Српској

 
"У том погледу вјероватно ћу са некима успоставити контакте, а како ћемо сарађивати, видјећемо", изјавио је Додик новинарима из Републике Српске у хотелу "Краун плаза", гдје се одржава састанак Трилатерале.

Он је рекао да је веома важно да се у овој прилици каже о ситуацији у Републици Српској, прије свега са становишта садашњег економског, финансијског и политичког положаја Српске и њених настојања да изгради стабилне институције и проводи Дејтонски споразум.

"У том погледу мислим да говорим данас, јер је тема скупа сарадња и развој односа у региону", рекао је Додик, додајући да нико не може одмах сутра очекивати неке ефекте скупа.

Он је напоменуо да је ово пленарни скуп на коме се износе мишљења и којем присуствују сви важни људи из региона, а домаћин је предсједник Владе Србије Александар Вучић.

"Европске земље праве неке европске програме за западни Балкан и у том погледу биће веома важно то оснажити. У томе је незаобилазна и Република Српска", нагласио је Додик.

Он је навео да је ријеч о скупу моћних људи из Европе и свијета финансија, политике, бизниса, инвестиционих фондова, банака који битно утичу на глобалне процесе и токове.

Додик је рекао да има ријетку прилику да као неко из Републике Српске буде учесник оваквог скупа, те захвалио организаторима за позив.

Вучић: Београд је сјајно мјесто за договор о будућности

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас, на отварању 38. заседања Трилатералне комисије у Београду, да је чланство у ЕУ главни циљ спољне политике Србије и поручио да ће сљедеће године напредак земље бити још видљивији.
Вучић је, отварајући засиједање, рекао да се Србија труди да пронађе своју економску и политичку позицију и да постане пуноправни члан ЕУ.

Према његовим ријечима пут ка Европи Србија може да оствари боље од других "због историјског терета на нашим плећима".

Овај састанак, како је подсетио, одржава се у години када се обиљежава 100 година Првог свјетског рата, у којем је Србија "била у центру пажње, имала бројне жртве, али изашла је као побједник - духовни и морални".

"За нас на западном Блакану и Србији боља будућност је на дохват руке, за разлику од ситуације прије једног вијека спремни смо да идемо у правцу будућности", истакао је Вучић.

Београд је сјајно мјесто за дијалог и размјену мишљења и договора о будућности, рекао је Вучић и додао да има велике планове за Србију и бројне идеје како да свим грађанима буде боље.

Скупу из региона присуствују предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, предсједник Македоније Ђорђе Иванов, као и остали званичници Србије и бизнисмени.

На београдски састанак Трилатерале који ће трајати до 3.новембра очекује се долазак око 180 истакнутих гостију, међу којима су извршни директор "Ротшилд групе", предсједник "Голдман Сакса", као и бивши и садашњи политичари.

На овом скупу преовладаваће теме о Украјини и западном Балкану.

Шта је Трилатерална комисија?

Настала је давне 1973. године, како би под једним кровом окупила најутицајније људе из свијета политике и бизниса.

 Данас броји око 400 чланова, који свјетска питања увијек разматрају иза затворених врата.

Трилатерала или Америка, Западна Европа и Јапан. На њеном челу су три копредсједника. Трилатералну комисију је 1973. године основао њујоршки банкар, Дејвид Рокфелер. Идејни творац Комисије, по многима је амерички политиколог и члан Картерове администрације, Збигњев Бжежински.

Састанци Трилатералне комисије и њеног Европског комитета, по правилу, се одржавају на годишњем нивоу, сваки пут на другом мјесту, а Извршни комитет се састаје неколико пута годишње.
Оно што је јавности познато јесте то да се на скуповима разматрају и разрађују теме које формулише такозвани ,,ужи круг'' или ,,ужи прстен'', који чине регионални директори и проверени чланови елитних организација у свијету. По правилу, у саставу Комисије не могу бити личности које се тренутно налазе на јавним изборним функцијама, па у њу улазе угледни бивши политичари, личности из пословних кругова и истакнути интелектуалци, најчешће универзитетски професори.

Критичари сматарју да Трилатерална комисија располаже великом концентрацијом моћи и да јавности износи само дио својих договора и планова. За ову Комисију многи тврде да креира глобална, економска и политичка кретања мимо воље демократкси изабраних Влада. Указује се и на њене везе с масонским ложама, Билдербершком комисијом, а често се њено дјеловање доводи у контекст теорије завјере. Као главни циљ ове Комисије наводи се стварање једне свјетске Владе.