Њемачка забринута због руског утицаја на Балкану?
Под насловом 'Повратак у Хладни рат', Шпигел онлајн пише о руском утицају на Балкану и подсјећа како Русија у Савјету безбједности УН прошле седмице по први пут није гласала за продужење мисије ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини. Лист пише да Кремљ жели да онемогући даље приближавање и пријем балканских земаља у Унију. "У анализи коју је урадило њемачко Министарство спољних послова, под називом 'Утицај Русије у Србији', стоји како је Западни Балкан од стратешке важности за Русију, односно како Београд треба још тјешње везати за Москву. А то се не односи само на војну сарадњу и испоруку гаса. У анализи се такође напомиње како 'Москва, користећи се својом пансловенском реториком' и ставом у вези са Косовом, у народу ужива велики углед.
"Путинов циљ је да балканске државе колико год може стави под притисак као би се удаљиле од учлањења у ЕУ, или да као чланице утичу на то да одлуке ЕУ буду проруски оријентисане", пише Шпигел цитирајући политичара у Европском парламенту, Елмара Брока.
Руска "soft-power" стратегија
"Исто важи и за Србији сусједну Босну и Херцеговину", пише даље Шпигел онлајн и додаје: "'Стиче се утисак да Русија покушава преко дијела БиХ, односно Републике Српске оствари утицај на цијелу Босну и Херцеговину', каже министар пољопривреде Њемачке Кристијан Шмит који је као канцеларкин изасланик недавно боравио у БиХ.
Да су ове процјене исправне, наводи Шпигел, потврђује и извјештај веома утицајног руског Савјета за спољну политику стратегија на Балкану који је предочен руском предсједнику Владимиру Путину. А у њему стоји: 'У овом региону, који је традиционално повезан с Русијом, не можемо се ограничити само на то да инвестирамо у предузећа. Ми морамо издвојити новац за инфраструктуру и људе који у Русији виде алтернативну свјетску силу'. А Путин управо дјелује држећи се ове девизе. Руске жељезнице са Владимиром Јакунином, Путиновим човјеком од повјерења на челу, модернизоваће 350 км дугу пругу у Србији. Посао је вриједан три четвртине милијарде евра. Московска нафтна компанија Лукоил у међувремену посједују 79,5 одсто локалне компаније Беопетрол, Гаспром је највећи лиферант гаса у земљи. 'Руске инвестиције су региону, који је тешко оштећен у НАТО бомбардовању 1999, поново дале перспективу', стоји у извјештају Савјета за спољну политику", преноси Шпигел и наглашава како су и у Црној Гори на листи иностраних инвеститора Руси на првом мјесту - "трећина фирми је у руским рукама".
Лист цитира Михаел Рота, из Министарства спољних послова Њемачке који каже како Савезној влади није једноставно да се супростави руској офанзиви, али и наглашава: "'Ми бисмо морали балканским земљама увијек наново јасно стављати до знања да је чланство у Европској унији у њиховом интересу.' И Ангела Меркел покушава да се испријечи Путиновим дипломатским тежњама. На конференцији о Западном Балкану крајем августа обавезала је присутне шефове држава и влада да остану на европском курсу. Јер, тамо гдје је потребно она употријеби притисак", пише Шпигел онлајн.