Сјећање на Дан Републике некадашње СФРЈ

На Другом засједању АВНОЈ-а, представници партизанског покрета отпора прогласили су федерално уређење Југославије, а краљевској влади забрањен је повратак у земљу.

АВНОЈ је тада проглашен за врховно законодавно и извршно државно тијело, које је донијело историјске одлуке о уређењу Југославије.

Тим одлукама уставног карактера изграђени су врховни државни органи нове Југославије, па је због тога тај датум записан као дан стварања нове Југославије.

АВНОЈ је одлучио да се нова Југославија изгради на демократском принципу као државна заједница равноправних народа.

Јосип Броз Тито, генерални секретар Комунистичке партије Југославије и врховни командант Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије проглашен је за маршала Југославије.

Засједању у Дому културе у Јајцу присуствовала су 142 делегата из свих крајева Југославије, а предсједавао је предратни предсједник Скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Иван Рибар.

Обиљежавање 29. новембра као Дана Републике престало је са распадом СФРЈ у свим њеним републикама, осим у Србији.

Дан Републике остао је званични празник у СР Југославији до 14. новембра 2002. године, када је укинут одлуком Савезне скупштине.