Пад турске лире узрокован гасним споразумом с Москвом

Криза руске валуте, изазвана падом цијена нафте (за који многи аналитичари тврде да је главно америчко оружје у покушају да се девастира руска економија и смијени руско руководство) снажно погађа "тржишта у настајању" из којих инвеститори нагло одлазе.

Овај развој ситуације нарочито се осјећа у Турској, гдје је лира пала на 2,41 за један амерички долар, односно 3,03 за један евро.

Турска лира је сада пала на ниже стопе него у јануару ове године када се Анкара нашла пред великом валутном кризом, која је спријечена тек хитном интервенцијом Централне банке и повећањем каматне стопе.

Многи аналитички портали примјећују да се лира нашла у великим проблемима непосредно након турског приближавања Русији.

Прије неколико дана Русија је поручила ЕУ да због опструкција неће градити Јужни ток већ ће покренути велико енергетско партнерство с Анкаром.

За вријеме Путинове посјете Турској, многи су спекулисали да би се Анкара могла наћи на мети снажног притиска Запада због сарадње с Русијом, у вријеме док се покреће жестока антируска кампања, којој би коначан циљ могла бити "смјена режима" у Москви.

Лиру, такође, погађају и унутарашња политичка збивања у Турској. Турске власти покренуле су, како наводе на Западу, прогон опозиционих новинара.

Двадесетак новинара је ухапшено, а вијест су врло лоше примили у Европи - што се, наводно, негативно одразило на расположење инвеститора.

Додатни "шамар" ЕУ дао је недавно турски предсједник Тајип Ергдоган када је поручио Бриселу да гледа своја посла.

Аналитичари указују и на чињеницу да је пад вриједности рубље дјелимично узрок пада лире, јер су Русија и Турска предводнице тзв. тржишта у настајању.

Уз њих, у ту групу спадају и Кина, Индија, Бразил, Иран, Мексико, Индонезија, Саудијска Арабија, па и Јужна Кореја.