latinica  ћирилица
22/12/2014 |  15:02 | Аутор: ТАНЈУГ

Кампања против Југословена у Хрватској

Према посљедњем попису становништва у Хрватској, само 331, односно 0,007 одсто грађана, изјаснило се као Југословени, али је посљедњих мјесеци паралелно с предсједничком кампањом у земљи интензивирала борба против њих, пише загребачки "Вечерњи лист".

Против њих се, наводи дневник, води прави вербални рат, чији су порука и смисао можда најбоље сажети на транспаренту испред Министарства бранитеља "1991. против Југославије, 2014. против Југословена".

Премда се под Југословенима мисли на актуелну власт којој се приписује недовољно хрватство и тежња бившој државној творевини, фронт отворен против њих у Хрватској, повод је да се преиспита колико Југословена данас стварно живи у Хрватској, додаје лист.

Оно што је доступно су резултати посљедњег пописа становништва - Хрватска има 4,456.096 становника, а од тога се свега 331 изјаснио као Југословен. Од 331 Југословена у Хрватској 261 је мушког пола, док Југословенки има само 70.

Највећа концентрација Југословена је у Загребу - њих 86. Друга позиција на којој су се највише груписали је Приморско-горанска жупанија где их је 44, слиједи Истарска са 41 Југословеном, потом Вуковарско-сремска са њих 27, а онда Карловачка у којој се задржао 21 Југословен.

У Сплитско-далматинској жупанији има их 16, у Осјечко-барањској 14, а у Сисачко-мославачкој 13.

Најмање Југословена, по њих двоје, живи у Копривничко-крижевачкој, Бјеловарско-билогорској и Вировитичко-подравској жупанији.

"Вечерњи лист" је покушао да истражи старосну и образовну структуру хрватских Југословена и у којим су градовима насељени, али је остао без одговора.

Наиме, у Заводу за статистику дневнику су објаснили да је ријеч о тако малом статистичком узорку да би, када би им дали те податке, прекршили Закон о заштити личних података, јер би из описаних детаља одмах било јасно о којим је појединцима ријеч и њихове би их средине препознале.

Међутим, пише лист, 331 "душа" која се изјашњава као Југославен (и која се стратешки распоредила по цијелој држави) на једном цијелом друштвеном спектру и дан-данас доживљава се као озбиљна пријетња.

Тако је и главни уредник "Гласа Концила" у недавном коментару сплитских протеста на Риви (због фудбала) рекао да је "скуп нови корак у орјунашком продубљивању јаза између хрватског сјевера и југа".

Премда је Иван Микленић касније објаснио да хајдуковце није назвао орјунашима, из његових је ријечи видљиво да је за њега и даље присутна југословенска претња Хрватској.

За разлику од њега, пензионисани адмирал Давор Домазет Лошо прије неколико мјесеци је недвосмислено тврдио да су Југословени највећи проблем у Хрватској, а и предјседник ХДЗ-а Томислав Карамарко у свом политичком обраћању стално се бави темом Југославије и Југословена.

Прозивајући актуалну власт неокомунистима и југоносталгичарима, Карамарко стално, више или мање директно, упозорава на југословенску пријетњу, подсјећа "Вечерњи лист.

У политичка препуцавања којима обилује кампања за предсједничке изборе, а у којима се раби југословенска терминологија, укључио се и министар управе Арсен Баук.

Прије неколико дана је на своме Фејсбук профилу објавио провокацију поводом 25-годишње градње пута Солин - Клис.
"Југословени су је започели, Југословени је довршили", написао је Баук и одмах наишао на критике.

Професор на Факултету политичких наука Тихомир Ципек његов је коментар оцијенио непримјереним и навео да министар њиме пристаје на политичку комуникацију коју користе његови противници, чиме се ствара вербално насиље.