АИ: Европа крије истину о тајним затворима ЦИА

Амерички "партнери у криминалу" из Европе морају да реагују послије извјештаја Сената о "тортури", у којем су наведене информације да су постојале тајне локације у Литванији, Пољској и Румунији, наводи Аменести интернешенел, преноси Танјуг.

Наведено је да су владе Њемачке, Велике Британије и Македоније олакшавале ове послове у дослуху са ЦИА у замјену за милионе долара, пише у извештају АИ, уз напомену да без европске помоћи САД не би могле да тајно притварају људе годинама уназад.

"Вријеме демантија и прикривања је истекло. Владе не могу више да се ослањају на неосноване разлоге 'националне безбједности' тражећи државну тајност и скривање своје улоге у мучењу и нестанку људи", рекла је Џулија Хол из АИ.

Холова је оцијенила да је запањујуће напуштање владавине закона владе САД, послије терористичких напада 11. септембра 2001. године, пружање основа свим осталим владама да посегну за истом праксом.

"Укидање људских права и грађанских слобода је морално и правно погрешно, то отуђује одређене заједнице и шаље опасан сигнал другим владама наклоњених кршењу људских права под плаштом националне безбједности", истакла је Хол.

Навела је да сви закони за борбу против тероризма, као и политика и пракса, морају да очувају људска права и да је овај принцип посебно важан сада у осјетљивом тренутку за Европу послије терористичких напада у Паризу.

Послије извештаја Сената, двојица бивших пољских званичника признали су да је постојао тајни затвор "Плаво поље" у којем су затвореници мучени поливањем водом, повлачењем окидача на празним пушкама упереним у главу, укључивањем електричне бушилице испред лица, као и пријетњама о сексуалном злостављању мајке једног од заробљених.

Признање је стигло и од бившег начелника румунске обавјештајне службе, о постојању једног или два тајна затвора, а како је објаснио, њихово отварање био је дио напора Румуније да добије чланство у НАТО.

У извјештају Сената наведено је да се у Румунији налазио тајни затвор "Црно поље", као и да је Букурешт добио милионе долара од америчке владе.

"Љубичасто поље" био је назив за литвански тајни затвор, а да је постојао потврдио је један од тамошњих парламентараца, док је Велика Британија била транзитна тачка ка затвору Гвантанамо и другим одредиштима.

Македонска влада није коментарисала наводе из извјештаја о њеном учешћу у тајним операцијама, док њемачка влада још није истражила улогу своје земље у поступању против њемачког грађанина Каледа ел Масрија, чији се случај нашао 2012. године пред Европским судом за људска права.