Након побједе Сиризе: Хоће ли домино ефекат захватити и Балкан?
Колико ће ехо партизанског класика „Бела ћао“, уз који су присталице и чланови Сиризе прославили побједу своје политичке опције и отварање нове странице у историји Грчке, како је то формулисао лидер коалиције Алексис Ципрас, допријети до других дијелова Балкана? За сада се може рећи да су побједу Сиризе здушно поздравили и љевичари изван граница Грчке.
Лијеви самит Србије – мрежа која окупља љевичарске организације, раднике, студенте и теоретичаре – помно је пратио грчке изборе. Милош Баковић Јаџић, члан Лијевог самита, каже да је побједа Сиризе добра порука за нову љевицу. Ипак, додаје он, Грчка има дуг континуитет борбе за љевичарске идеје, па не треба очекивати да ће се нешто слично овдје десити преко ноћи.
„Можда још увек није вријеме за тако организовану партију, али јесте свакако за један лијеви покрет који би донио алтернативну политику. Најважније је да се покаже да постоји искрена жеља да се тамо спроведу промене и да можемо ми сви у региону рећи да има смисла тај слоган да је нада побиједила и да на тим темељима можемо градити нешто слично и овде“, каже Баковић.
Поједини аналитичари и познаваоци прилика виде побједу коалиције радикалне љевице као начин да се политика коју спроводи ова коалиција прошири на друге балканске земље.
Филозоф Срећко Хорват сматра да је Сириза и прије ове побједе била подстицајна за јачање лијевих алтернатива на простору бивше Југославије и даје примјер Словеније, гдје је у парламент ушла млада странка Здружена љевица, на чијем је оснивању био Ципрас.
„Живимо у условима глобалног капитализма, тако да су и проблеми с којима се суочавамо на свакодневном нивоу у политици и друштву су проблеми који постоје и у Србији и у Хрватској и у Грчкој. Једна од првих мјера која би се заправо већ могла рефлектирати и на земље Балкана јесте заговарање Сиризе и њених економиста да се у Европској унији одржи конференција о дугу, по узору на славну конференцију из 1953. године у Лондону, када је Њемачкој опроштено 70 посто дуга“, истиче Хорват.
Он додаје да је политика борбе против мјера штедње, коју заступа Ципрас, такође нешто што би се могло пренијети на екс-Ју простор.
С друге стране, Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште сматра да се Грчка и Србија налазе у различитим ситуацијама, те не види ни места за економске потезе које најављује Сириза.
„Код нас су љевичарске идеје дисперзоване на много партија. Рекао бих да и владајућа странка има доста љевичарског у себи. Тако да не могу ексклузивно да кажем да код нас нема љевичарских идеја у многим од странака које су сада на власти или чак у опозицији. Ми имамо и превише љевице у многим аспектима нашег јавног живота“, каже Стевановић, те додаје:
„Друга ствар, да бисте имали неку старовременску љевицу као што је Сириза, морате имати солидарност у темељу друштва, а код нас је она, нажалост, потпуно изумрла. Тако да није добар контекст да бисте имали такве странке.“
Опасност од "киднаповања" Сиризе
Судећи по тренутном стању ствари у Србији, чини се да се на политичкој сцени заправо консолидије само десница, која се окупља око Санде Рашковић Ивић, лидерке Демократске странке Србије.
У међувремену, конзервативна напредњачка власт, потпомогнута социјалистима, спроводи рестриктивне мјере штедње, приватизације јавних предузећа, чему је претходило доношење контроверзног Закона о раду.
Но, одговор парламентарних странака које су, барем начелно на левом спектру, није превише снажан. Опозициона Демократска странка, иначе чланица Социјалисичке интернационале, и сама је у вријеме док је била на власти више нагињала политици центра, па чак се примицала и десном спектру.
Новоизабраном премијеру Грчке из Србије је међу првима честитао Александар Вулин, министар рада и предсједник Покрета социјалиста, који се са Ципрасом у Београду састао крајем прошле године. Том се приликом први човек Сиризе видио и са лидером СПС-а и шефом дипломатије Ивицом Дачићем, чији се лијеви политички кредо губи у конформизму дневне политике која га одржава у чврстој коалицији за меком десницом Александра Вучића.
Срећко Хорват упозорава да постоји опасност да дио странака „киднапује“ програм Сиризе.
„Ради се о томе да је, на примјер, Вулин који је дочекао Ципраса у Србији, министар у министарству које је донијело један од најгорих закона о раду посљедњих година у Србији. Управо те странке које сада славе побједу Сиризе у пракси проводе све оне мјере које су потпуно у супротности са точкама програма Сиризиног програма. То је опасно, јер ће многи сада покушати искористити Сиризу за властите локалне циљеве који, по мом мишљењу, немају везе са правом лијевом политиком“, објашњава Хорват.