Јапан гради "Велики морски зид"
Противници зида, чија изградња би коштала 820 милијарди јена (6,8 милијарди долара) сматрају да ће огромна бетонска баријера угрозити еко систем мора, али и видик, омести риболов од којег живи већина становника, а заправо веома мало учинити да заштити људе који приликом цунамија најчешће бјеже у више надморске висине.
Присталице зида, пак, кажу да је он нужно зло, које ће истовремено обезбиједити и нова радна мјеста, бар на неко вријеме. У сјеверној рибарској луци Осабе, становници су љути због бетонске баријере високе 12,5 метара која им заклања поглед на море.
"Истина је та да то изгледа као затворски зид", рекао је љутито Казутоши Мусаши (46) који је прије цунамија из 2011. живио на обали мора, а након тога се преселио у унутрашњост.
Јавни радови на изградњи морског зида, како оцјењује агенција АП, главна су стратегија владајуће Либерално-демократске партије и њених присталица у великим компанијама, а локални званичници намјеравају да слиједе те планове.
Парадокс сличних пројеката, међутим, према оцјени стручњака је да док њима може да буде донекле смањена потенцијална штета, они истовремено могу да људе учине неопрезнијима, а то може да буде велики ризик дуж обале, која је посебно на мети цунамија, морских олуја и других природних катастрофа. АП додаје да сигурно неки од 18.500 људи који су умрли или нестали послије земљотреса и цунамија 2011. нису уопште чули упозорења и побјегли на вријеме.
Цунеаки Игући био је градоначелник Ивануме, градића јужно од највећег града у том региону - Сендаја, када је цунами, изазван земљотресом магнитуде 9,0 погодио ту област. Морски зид, висок 7,2 метара, изграђен неколико година раније да би се успорила ерозија плажа у Ивануми, успио је да ослаби водену стихију, што су учинила и стабла борова засађена дуж обале, али је она ипак задрла пет километара у копно.
Путници и особље гледали су с виших спратова и крова аеродрома како таласи носе аутомобиле, зграде и летјелице, као и цијеле куће у густо насељеној области уз плажу. Градић је након тога поправио оштећења на морском зиду, али не планира да повећа његову висину. Умјесто тога, Игући је био један од првих локалних званичника који је подржао план бившег премијера Морихира Хосокаве да се засаде шуме мјешаног дрвећа дуж обале, на високим бедемима од земље и ђубрета, како би се помогло стварању живог "зеленог зида" који би опстао и пошто би се веће бетонске конструкције урушиле.
"Не треба нам виши морски зид. Оно што нам је потребно је да се сви на вријеме евакуишу. Најбезбједније за људе је да живе на вишој надморској висини, као и да им кућа и посао буду на различитим локацијама. Ако то постигнемо, не морамо да имамо 'велики зид'", рекао је Игући. И жена премијера Шинза Абеа противи се градњи бетонског зида дуж сјевероисточне обале Јапана. Она је прошлог септембра у говору у Њујорку оцјенила да зидови могу да онемогуће становнике обалских крајева да примјете надолазећи цунами и побјегну на вријеме, и додала да би и њихово одржавање могло да буде скупо за све малобројнију обалску популацију.
"Оно што желим да нагласим је да без обзира шта људи покушавају да створе, неће побиједити природу, тако да ми људи треба да нађемо начин коегзистенције с њом. Побјећи када се појави опасност је најважнија ствар да би човјек сачувао живот", закључио је један локални лидер.