Земанове муке због посјете Москви за Дан побједе
Централна прослава 9. маја, седам деценија од побједе над фашизмом, и ове године ће бити одржана у Москви. Велика војна парада, на којој ће Русија премијерно представити искључиво своје најновије наоружање, биће прилика да се на једном мјесту поново окупе савезници из Другог свјетског рата. Међутим, украјинска криза пореметила је међународне односе до те мере да се некадашња анитхитлеровска коалиција поново распала, као у доба хладног рата.
Тако Владимир Путин и Барак Обама неће стајати један поред другог на Црвеном тргу, као што су то идилично учинили Бил Клинтон и Борис Јељцин 1995. на прослави пола вијека од побједе над нацизмом. Десет година касније, ни Џорџ Буш није одбио Путинов позив за Црвени трг, али Обама није желио да се придружи Дмитрију Медведеву 2010, због тада још свјеже кризе у Грузији, исто као што ни сада неће доћи због Украјине.
Али, умјесто њега, овога маја ту ће бити главни гост – кинески предсједник Си Ђинпинг, а уз њега и српски шеф државе, Томислав Николић, чији се долазак на велика звона најављује у свим руским медијима. Посебна сензација је планирани марш 75 српских гардиста главним тргом Русије, што су чешке „Литерарне новине” окарактерисале речима – „Пометња, стиже српска армија”. Тако ће предсједник Србије бити међу 25 свјетских лидера који су потврдили своје присуство на војној паради, уколико се распоред званица у међувремену додатно не прошири или не сузи.
Званична Бијела кућа још је у фебруару саопштила да Обама неће прихватити позив за параду, а послије Вашингтона услиједиле су сличне поруке и из Лондона, Берлина, Токија, Варшаве и других земаља. Међутим, њемачка канцеларка Ангела Меркел, ипак ће посјетити Москву дан касније, 10. маја, када ће положити вијенац на споменик незнаном јунаку под зидинама Кремља.
Амерички предсједник и већина западних лидера не само што неће присуствовати московској паради већ то забрањују и другима. Послије „суптилне” поруке изасланика Европског парламента за Србију Едуарда Кукана да би Томиславу Николићу боље било да – по моделу Ангеле Меркел – заобиђе Црвени трг и свој букет положи крај неког споменика у Москви, а параду да гледа на телевизији, из Београда је стигао одречан одговор. Па и више од тога: Николић је одмах потом одлучио да на пут не иде сам, већ да са собом поведе и гардисте.
Сличну реакцију имао је и „одметнути” грчки премијер Алексис Ципрас, који не само што ће отићи 9. маја у Москву него ће у јуну још једном посјетити Русију, овог пута економски форум у Санкт Петербургу. И све то – тек што се вратио из званичне посјете Кремљу. Тако ће се Ципрас придружити групи у којој ће бити и лидери Индије, Кине, Белорусије, Казахстана, Таџикистана и Монголије, али и сјевернокорејски вођа Ким Џонг Ун.
Излаз из незгодне хладноратовске ситуације црногорски предсједник Филип Вујановић пронашао је тако што – неће радити ништа. Рекао је да у тако важном тренутку мора бити уз свој народ и бити на челу величанствене „параде Ђетића”, па не може да путује у Русију. За разлику од Николића – предсједника државе која баштини вјероватно најзначајније антифашистичко насљеђе од свих земаља изван Савјета безбједности – који ће бити на Црвеном тргу, док ће се у његовој земљи Дан побједе вјероватно обиљежити тек покојим свечаним плотуном на Калемегдану и вијенцем на Авали. Могуће је да Београд такође припрема велику прославу, али у Влади Србије о томе за сада ћуте као заливени.
Тако су Црногорци морали брже-боље да организују параду под Ловћеном како би Вујановић могао да се оправда због недоласка у Москву. Иста судбина за мало да снађе и чешког предсједника Милоша Земана, коме сада пријети импичмент у чешком парламенту, гдје је већ предата званична иницијатива за његову смјену, са 10.000 потписа грађана. Чешки сенат је званично прихватио иницијативу за расправу о повјерењу шефу државе, који је оптужен „проруску спољну политику и издају интереса домовине”, а нарочито за „промосковске изјаве које редовно прихвата руска пропаганда”.
Није помогло Земану, коме је чак било пријећено да чешка влада неће платити његов пут у Русију, ни то што је његов портпарол изјавио да је предсједник донио „суверену и независну” одлуку да посјети Москву 9. маја, али да избегне војну параду. То је прилично значајна промена става Земана, који се најпре посвађао са Американцима и њиховим амбасадором, одбивши да га прими да чак и продискутују о руској војној паради.
На крају је Земан, који ће у Москви боравити читава три дана, од 8. до 10. маја, ипак пристао да три дана „суверено” кружи око Црвеног трга, а да његова нога тамо не крочи. Како је наведено, за вријеме параде чешки предсједник разговараће са словачким премијером Робертом Фицом, али за сада није још званично потврђен ни долазак госта из Братиславе. Има ироније у томе што ће Земан, који је био најгласнији у отпору Вашингтону, на крају ипак пратити параду на видео-биму. У поређењу са Прагом, званични Београд дјелује као бастион слободе и независности, а да при том Николићу нико не пријети смјењивањем због парадирања са Путином – и то већ други пут за пола године.