Атојан: Јавни дуг БиХ достигао 45 одсто БДП
"Формирање власти свакако ће олакшати дијалог о политикама реформи у БиХ. Међутим, да би ММФ поново почео да пружа финансијску помоћ БиХ и даље ће бити неопходно спровести кључне реформе", рекао Атојан за сарајевску штампу.
Најављујући посјету мисије ММФ-а БиХ у наредним седмицама, он је додао да ће се са новим владама разговати, прије свега, о макроекономским изазовима са којима се суочавају.
На питање колико БиХ може да издржи без кредита међународних финансијских институција, Атојан је указао да би се у случају изостанка транши од ММФ-а, те потребе за финансирањем морале покрити алтернативним изворима финансирања или агресивнијом консолидацијом потрошње у јавном сектору.
Упитан да ли је БиХ достигла критичну тачку када држава почиње да се гуши у дуговима, Атојан је казао да јавни дуг БиХ износи око 45 одсто БДП-а и већи је у односу на 33 одсто БДП-а, колико је износио 2007.
Оцјењујући да је то "за земљу у развоју са режимом фиксног курса размјене и без приступа међународним тржиштима капитала прилично висока задуженост" он је препоручио да се "реформски напори усмјере на смањење величине јавног сектора, унапријеђење структуре расхода, реформу програма давања, као и боље управљање јавним финансијама".
Једнако важну улогу у смањењу терета дуга за економију има и висока стопа економског раста, а да би се она остварила треба убрзати динамику спровођења структурних реформи с циљем унапређења пословног окружења и прилагодити легислативу тржишта ради повећања запослености, рекао је Атојан.
Он је додао да анализе ММФ-а сугеришу да је пореско оптерећење рада доста високо и да велики дио тог оптерећења долази од доприноса за социјално осигурање. "Високо оптерећење рада дестимулише улазак на тржиште рада или прелазак из неформалне у формалну запосленост", казао је Атојан.