Индија: Серија самоубистава због ГМО памука (ВИДЕО)
Наиме, ово ГМО сјеме је далеко скупље и захтијева више култивације, због чега су многи банкротирали и на крају се убили, доноси Russia Today.
"Иако је тешко повјеровати у то, али посљедњих 20 година негдје близу 290.000 пољопривредника је извршило самоубиство широм Индије", каже др Г. В. Раманџанејхулу из Центра за одрживу пољопривреду.
Удовице индијских пољопривредника који су се убили углавном причају исту причу јер сви они имају иста искуства. Наиме, како су били присиљени да узму генетски модификовани памук, познат још и као Бт цоттон, многи од њих су се задужили. Након што се улагање није исплатило, дугови су само расли. На крају су многи окончали свој живот.
"Мој супруг је само једног јутра попио отров, пестицид. Када сам га нашла, у његовом џепу су били папири о дуговањима - била су то огромна дуговања. На крају је ставио и њиву под хипотеку, али ни то није могао исплаћивати", каже ова удовица, која је жељела остати анонимна.
"Радио је по цијели дан, али једноставно није могао извући никакву добит, а све због зајмова. На крају је и нашој дјеци рекао да је банкротирао".
Међутим, проблем настаје код чињенице да су за успјех ове сорте памука неопходни системи за наводњавање. И док богатији пољопривредници успијевају залити све што посију, они мање едуковани нису ни свјесни да је неопходно доста уложити да би се осигурао добар приход памука.
"Bt cotton је годинама промовисан као нешто што рјешава све проблеме узгајивача памука. Међутим, иако на упутству стоји да се може сијати у свим подручјима, то једноставно није тачно, и ту су пољопривредници свјесно обманути", каже индијски научник Киранкумар Виса.
Алексис Баден-Мајер, директор Удружења органских потрошача, каже да је само ово сјеме, које производи "Монсанто", присутно у Индији:
"Ријеч је о изузетно скупом сјемену, кошта 8.000 одсто више од обичног сјемена памука. Међутим, обично сјеме више не можете набавити у Индији јер 'Монсанто' контролише тржиште сјемена", каже она.
"И док су многе земље одбиле генетски модификована сјемена, Индија је прихватила само сјеме памука. Међутим, испоставило да то није ништа побољшало индијску економију, а пољопривреднике је додатно уназадило јер су се морали задужити. Сада више немају избора него узимати ово генетски модификовано сјеме, у чији узгој се мора доста уложити, због чега су многи банкротирали", каже Баден-Мајер.
Из компаније "Монсанто" су поручили да њихова сјемена немају ништа са самоубиствима индијских пољопривредника.
"Проблем је далеко комплекснији и истраживања су показала да нема никакве везе између самоубистава и узгоја нашег памука", стоји у саопштењу ове компаније.