Уставни суд: Неуставне одлуке о привременом финансирању општине Kнежево
Нормативна неусаглашеност ових одлука са актима више правне снаге се очитује у томе што је Законом о буџетском систему Српске изричито предвиђено да је доношење ових одлука у надлежности Скупштине општине, док је у конкретном случају оспорене акте донио начелник општине Кнежево.
Уставни суд је неуставним и неусаглашеним са Законом о раду оцијенио одредбе Општег колективног уговора према којима послодавац до 100 радника обезбјеђује предсједнику или повјеренику синдиката накнаду плате у висини од 15 одсто, односно за сваких наредних 100 радника још по 2,5 одсто на основну плату, а послодавац са више од 500 запослених да обезбјеђује исту накнаду од 25 одсто на основну плату.
Суд је оцијенио да су учесници у закључивању колективног уговора изашли из законских оквира, јер су увели нову накнаду која није предвиђена Законом о раду.
- Прописивање основа за накнаду плате је у домену законодавца, а колективним уговором, као подзаконским актом се може, само у оквиру законом предвиђених накнада, одредити повољнији обим већ утврђених права, истиче се у саопштењу Уставног суда.
У несагласности са Уставом Српске су и одлуке Скупштине општине Челинац о стипендирању ученика и студената из ове општине, којом је у једном члану прописано да право на стипендију из буџета општине имају редовни студенти првог циклуса студија и ученици који похађају државни факултет или средњу школу на подручју БиХ и Србије, а који имају стално мјесто пребивалишта на подручју општине Челинац најмање годину дана и држављанство Републике Српске - БиХ.
Условљавајући додјелу стипендија обликом власништва над образовним установама коју потенционални стипендиста похађа, те дајући овом критеријуму приоритетни, одлучујући и елиминаторни значај, Уставни суд је оцијенио да је оваквим нормирањем установљена уставноправно неприхватљива разлика у доступности средњошколског и високошколског образовања из члана 38 Устава, чиме је, уједно, повријеђен и уставни принцип једнакости грађана.
Утврђено је и да одређени чланови Статута Јавне установе Центар за социјални рад из Вукосавља и Правилника о платама и накнадама запослених у истој установи нису у сагласности са Уставом Српске, јер нису у сагласности са Уставом одредбе којима је нормирано питање ступања на снагу наведених нормативних аката.
Уставом Српске прописано је да закони, други прописи и општи правни акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања у службеном гласилу, а у конкретном случају одређено је да акти ступају на правну снагу даном добијања сагласности од Скупштине општине, односно начелника општине.