Комисија за граничне прелазе на чекању, грађани на мукама
Становници пограничних дијелова Српске и ФБиХ од уласка Хрватске у ЕУ сусрећу се са бројним проблемима, од кретања људи и робе до развоја привреде, због промјене режима на граничним прелазима. Проблеми су сваким даном све већи, јер званични Загреб не доставља имена својих чланова комисије.
БиХ је тај посао завршила још у марту прошле године, а изабрани чланови су констатовали да има много проблема чије рјешавање чека зелено свјетло хрватске стране.
Савјет министара БиХ је, имајући у виду озбиљност проблема до којих је довео такав однос хрватске стране, на посљедњој сједници поново одлучио да подсјети Хрватску на обавезе које је преузела.
Министарство иностраних послова БиХ задужено је да у билатералним састанцима на највишем нивоу од надлежних органа Хрватске и ЕУ затражи испуњавање преузетих уговорних обавеза у вези с формирањем комисија које су предвиђене Уговором о граничним прелазима и Споразумом о пограничном промету.
Министри су указали на то да мјешовите комисије нису формиране више од 16 мјесеци након споразумима предвиђеног рока.
Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак каже за "Глас Српске" да су свјесни проблема у којима се налази БиХ, посебно становници уз ријеку Саву, и додао да би нови разговори са хрватском страном могли да почну идућег мјесеца и то у Дубровнику.
- Учествоваћу на једном форуму у том граду који почиње 9. јула, а уводничар је хрватски шеф дипломатије Весна Пусић и то ће сигурно бити прилика да отворимо ово питање и да то буду неки први кораци ка коначном формирању комисија и рјешавању озбиљних проблема грађана - казао је Црнадак.
Нагласио је да очекује да ће бити добре воље и сагласности и додао да ће министарство на чијем је челу наставити да ради све што је у његовој надлежности како би ставили тачку на то питање.
- Ставићемо то питање на сто колегама из Загреба јер мора да буде ријешено што прије. Нема времена за чекање - закључио је Црнадак.
У вези са категоризацијом граничних прелаза, која је на снази од 1. јула 2013. године и уласка Хрватске у ЕУ, више пограничних општина изразило је негодовање јер су изгубиле ранију категорију граничних прелаза на својој територији.
Поред тога, трпи и привреда јер је раније велики број грађана прелазио, куповао робу у БиХ и враћао се у Хрватску. На прелазима гдје више није дозвољен међународни промет путника та пракса више није могућа, тако да се многе трговачке радње затварају, што је видљиво у Новом Граду, Приједору, Козарској Дубици те Костајници.
Начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро каже да су грађани са обје стране Саве на неки начин таоци Хрватске. Нагласио је да проблеми у тој локалној заједници нису ништа мањи него када је Хрватска ушла у ЕУ те да су у неким дијеловима чак и сложенији за кретање људи и робе.
- Надам се да ће сада ово питање коначно бити покренуто јер се проблеми гомилају због хрватске стране, а становници испаштају у свакодневном животу - рекао је Злојутро.
Савјет министара и Предсједништво БиХ раније су усвојили закључке којима се покреће иницијатива за измјену Уговора о граничним прелазима између БиХ и Хрватске, али се процедура измјене оба споразума може покренути тек након отпочињања рада и одржавања првих састанака мјешовитих комисија за праћење спровођења тог уговора и споразума.
БиХ је у мјешовите комисије предложила представнике
- Граничне полиције
- министарстава спољних послова, безбједности, комуникација и транспорта и спољне трговине и економских односа
- Управе за индиректно опорезивање
- Канцеларије за ветеринарство
- Управе за заштиту здравља биља