СНП: Изградити меморијални комплекс српских жртава (ВИДЕО)
Меморијални комплекс ће се бавити истраживањем масовних злочина над Србима у 20. веку, изјавио је данас предсједник те фондације и СНП Ненад Поповић.
Како је објаснио на данашњој трибини "Геноцид над Србима у 20. вијеку", тај комплекс ће обухватати научно-истраживачки и образовни институт, музеј геноцида, архиву страдања, споменике, едукативне центре са мултимедијалним садржајима, изложбене просторе...
"Била би то јединствена, највећа збирка докумената о геноциду над српским народом у 20. вијеку. И што је најважније - збирка имена и презимена и подаци о свим српским жртвама током 20. вијека", истакао је Поповић.
Додајући да је циљ данашње конференције да се укаже на тему геноцида над Србима у 20. вијеку, превасходно у свјетлу обиљежавања 20 година од хрватске војне акције "Олуја" и "Бљесак", Поповић је истакао да је задатак ове генерације историчара и политичара да не дозволе да се прекраја историја и да се на српски народ удари печат геноцида.
Први геноцид над српским народом, навео је Поповић, догодио се током Првог свјетског рата, када су аустроугарске и њемачке снаге убиле 1,3 милиона Срба, готово трећину становништва Србије.
"Највећи геноцид над српским народом догодио се током Другог свјетског рата. Тада је убијено око милион Срба на подручју такозване НДХ у логорима у Јасеновцу, Госпићу, Јадовну, на Пагу, Максимовића шталама, у крашким јамама Велебита, логорима Горња Ријека, Тења, Керестинец, Лепоглава, Цапраг...", рекао је Поповић.
Крунски доказ намјере геноцида над Србима, навео је примјер Поповић, јесте Јастребарско, логор за српску дјецу у НДХ, а та вертикала наставила се, како каже, током ратова у СФРЈ, када је у акцијама "Олуја" и "Бљесак" протјерано најмање 200.000 Срба, а између 2.000 и 2.500 убијено и нестало.
"Срби су народ који је процентуално, у односу на број припадника, уз јеврејски народ током 20. вијека, претрпио највећи геноцид и етноцид на кугли земаљској", рекао је Поповић.
Академик Матија Бећковић указао је на чињеницу да је највећи непријатељ сјећања на српске жртве заправо српски народ. "Ми се непрестано жалимо како се наше жртве не поштују, а у том непоштовању предњачимо ми сами. Нико није могао да вјерује да Срби, за које је постојала квота 100 за једног, могу доживјети да их називају фашистима и геноцидним народом, а то је управо зато што немамо ниједно губилиште, ниједно стратиште на коме су пописана имена оних који су ту пострадали", рекао је Бећковић.
Према његовим ријечима, на највећим стратишима, као што је Јасеновац, не зна се шта је то. "Када људи долазе не знају шта да раде, није предвиђено да се ту запали свијећа, нико се од младих не би сјетио када види тај цвијет да је ту био један од најстрашнијих логора у Другом свјетском рату", рекао је Бећковић.
Он је додао да је потребно да имамо "макар неку ливаду" на којој ће српске жртве бити забиљежене, на којој би вјенце могли да положе они који су злочине починили и да се суоче с тим.
"Прећуткујући дозвољавамо да нам кажу да смо ми криви", сматра Бећковић.
И историчар Драгомир Анђелковић оцијенио је да народ који не ода достојну пошту својим жртвама, не попише их и нема адекватна споменичка знамења за њих тешко да може да очекује ишта добро за свој народ у садашњости, али и у будућности. "Заборављене жртве поново су убијене", рекао је он.
Некадашњи новинар Александар Митић, уводећи присутне у тему конференције, нагласио је да сваки народ има право да се бори да успомена на његово страдање буде барем поштована, ако већ правда не може да буде заодовљена.
"Српски народ то никоме не може да спори, али највише то не смије да оспорава себи", поручио је Митић додајући да примјери упорности других народа у обиљежавању својих страдалника, попут јерменског народа, не треба да нас постиде, већ додатно подстакну на борбу за сјећање на наше претке који су страдали у 20. вијеку.