Веритас: Хрватска злоупотребљава Интерпол
"На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, до сада је ван Хрватске је ухапшено 150 Срба из Хрватске и бивших припадника ЈНА, од којих је 47 екстрадирано у Хрватску", наводи се у писаној изјави предсједника Веритаса Сава Штрбца.
Како тврди, до сада је против њих 18 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.
Веритас упозорава на злоупотребе поводом случаја Миленка Марића, који живи у Великој Британији, а којег је, како тврде, у недјељу ухапсила лондонска полиција у станици у коју је "сам дошао да се распита може ли путовати у родно мјесто".
Како се наводи, Марић је задржан у притвору уз објашњење да је пред хрватским правосуђем оптужен за кривично дјело ратног злочина и да се налази на међународној потјерници.
"Након 48 сати пуштен је из притвора да се брани са слободе, уз обавезу да не напушта мјесто боравка и да се одазива судским позивима", стоји у саопштењу Веритаса у коме се додаје да тај центар посједује оптужнице Жупанијског Државног тужилаштва у Осијеку од 3. априла 2001. године, на којој се налази 57 оптужених барањских Срба, међу којима и Марић.
Он се терети да је као припадник милиције СУП-а Бели Манастир у августу и септембру 1991. године лишавао слободе становнике Барање несрпске националности, а затим их сам или заједно са другим милиционерима физички малтретирао, међу којима Јована Наранџу, Стипу Бенка и Фрању Јоха.
Према наведеној оптужници, како наводи Веритас, до сада су ван граница Хрватске ухапшени Срби Бранко Мумлек, Тихомир Кашанин, Саво (Ибрахим) Ковачевић и Милош Марковић, који су изручени у Хрватску.
"Против њих су, након преквалификације ратног злочина у оружану побуну, поступци обустављени, осим у односу на Ковачевић Саву (Ибрахима), који је неправоснажно осуђен на седам година затвора", стоји у саопштењу.
Са исте оптужнице, Срби који су ухапшени у Хрватској су Никола Алаица, Миле Бекић, Драго Карагаћа, Милан Прусац, Петар Мамула и Срето Јовандић.
"Сви су ухапшени у октобру 2000. године, више пута осуђивани на временске казне, да би 2006. године, након преквалификације ратног злочина у оружану побуну и након више година проведених у притвору, поступци против њих били обустављени", наводи Веритас.
У Хрватској је у фербуару 2004. ухапшен и Стокан Секанић, правоснажно осуђен на 8 година затвора, умро 2010. године у току издржавања казне.
Срби са те оптужнице, како се наводи, ухапшени су и у Србији, а то су Велимир Бертић, Зоран Вукшић, Бранко Хрњак и Слободан Стригић.
Они су у јуну 2012. године осуђени на временске казне од 1,5 до 20 година затвора, али је Апелациони суд потврдио првостепену пресуду само у односу на Велимира Бертића, док је у односу на остале укинуо пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, које је у току.
"Бертић је казну од годину и по издржао још у јуну прошле године, али је његов предмет у Хрватској, без обзира на ургенције Тужилаштва за ратне злочине Србије, и даље отворен, а он се и даље налази на Интерполовој потјерници, због чега не смије да напусти Србију из страха од поновног хапшења", наводи се у саопштењу Веритаса.