Србија- Хрватска: Шаренградска ада све ближа арбитражи
Једна од десетак спорних тачака је Шаренградска ада, која је, према привременом рјешењу, на српској страни. Међутим, грађани са супротних обала Дунава се не споре, а комшије са хрватске стране све чешће долазе.
Пецање викендом на Шаренградској ади Ранко Тешић из Бачке Паланке не пропушта већ десет година.
Он и његов пријатељ Стјепан Сломо из Бача вежу своје чамце у којима и спавају, забаце удицу и дочекују пријатеље и пролазнике.
На песковиту плажу, кажу, све чешће поново долазе и комшије са хрватске стране Дунава.
"Долазе људи сада често из Шаренграда. Долазе сад и више него пре, да се купају. Долазе и наши, тако да је онако, као прије рата", каже Ранко Тешић.
И прије рата су за ово острво били везани мјештани српских села Младеново и Карађорђево, али и хрватског Шаренграда, гдје се и данас сећају како су скелом на Аду превозили стоку на испашу.
"Од тога је село живјело, од сточарства. Имали смо коње, краве, овце, козе, рибарили смо, цело село је живјело од те аде", сјећа се рибар из Шаренграда Дарко Чувардић.
По растињу је јасно да ту више нико не доводи коње и краве; има ту и даље шуме, а Ада је и данас позната по мрјестилишту риба и станишту ријетке дивљачи.
То је за некадашњег ловочувара на овом продручју непроцјењива вриједност.
"Ја кажем: шта би само дале Швабе да могу имати овако нешто, то је ритски јелен, такво подручје, капитална грла. Велико богатство под отвореним небом, без кључа и катанца, а кључ и катанац су они људи који ту раде", каже Мирко Ковачевић из Младенова.
То богатство (Ада) простире се на мање од 1.000 хектара између старог и новог Дунава.
Ријека је у 19. вијеку правила велики меандар којим више није могло да се плови, па је Аустроугарска прокопала канал којим је исправила Дунав.
У Хрватској се данас позивају на катастар из тог доба и тврде да то подручје припада Шаренграду; дакле, за њих је граница стари Дунав.
Савјетник вуковарско-сремског жупана Перо Ћорић каже да само име Шаренградска ада говори у прилог Хрватској.
"Живимо преко пута Младенова, Карађорђева, Бачке Паланке, а нико никад није рекао да је то младеновачка или бачкопаланачка или било која друга. Име Шаренградска је све рекло", сматра Ћорић.
С друге стране, Београд нема дилему. Указује и на међународну праксу да је природна граница средина пловног тока ријеке. Тако Ада остаје у Србији.
Сава Станковић из Министарства спољних послова Србије указује да је сама ријека Дунав гранична ријека, наводећи примјере граница између Њемачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Словачке и Мађарске, Румуније и Србије, Румуније и Бугарске.
Између тих земаља, објашњава Станковић, граница уопште не излази из тока ријеке.
"Она је увијек негдје на ријеци, најчешће тамо гдје су највеће дубине да бродови могу да плове у свим условима", напомиње Станковић.
Две државе се споре, али не и грађани са супротних обала Дунава, иако не крију да би вољели да је Ада баш у њиховој земљи.
"Гледајте, нама је ближа Бачка Паланка него Вуковар. Ако ћу ићи на пијацу прије ћемо у Бачку Паланку, сви се познајемо, односи су апсолутно нормални, нема никаквих тензија ни с једне ни с друге стране", каже Крешимир Ковачевић из Шаренграда.
"И они воле ову аду, и ми је волимо, сви је својатамо, а што да је не користимо, има мјеста за све", каже Ранко Тешић из Бачке Паланке.
Међудржавна комисија од 2002. године није успјела да реши спорни дио границе на Дунаву између Србије и Хрватске.
Комисија за 13 година није ни приближила ставове, а од 2011. се није ни састајала.
Са обе стране ријеке све чешће се помиње могућност међународне арбитраже.