Лађевић: Акција "Олуја" продужава се другим средствима
Лађевић је на трибини под називом "20 година од операције `Олуја`" рекао да симболички факти помирења који се предузимају у региону нису довољни и да је тренутно стање неодрживо.
Он је додао да је то што се до 1995. године дешавало на територији Хрватске био грађански рат који је за резултат имао најгоре етничко чишћење.
"Данас смо у ситуацији да се и даље, 20 година после, не може кренути ка нечем што би разрешило српско-хрватске односе", додао је Лађевић.
Лађевић је истакао да се то етничко чишћење у Србији доживљава као трагедија и да је питање да ли дио хрватског народа има данас свијест да је операција "Олуја", која се у Хрватској слави, за посљедицу имала више од 200.000 прогнаних Срба или, према подацима УНХЦР-а, чак 250.000.
"Србија треба да има неку активнију меру за помоћ Србима у Хрватској, а обе земље треба да раде на активнијим односима, односно потребно је да имају активнију суседску политику", рекао је Лађевић.
Лађевић се осврнуо на такозвани мировни план "Зе четири" током рата на простору бивше Југославије, наводећи да су Русија и САД и поједине земље чланице ЕУ биле заинтересоване за тај план, али да међународна заједница није учинила све да би заживио.
"Чини се да је тада међународна заједница `испипавала` да ли Хрватску на нешто можеш присилити и да ли ће план Срби прихватити. То је све била проба међународне заједнице да се види како неки сукоби тог типа могу да се реше и решавају убудуће", оцијенио је Лађевић.
Професор загребачког Факултета политичких наука Дејан Јовић рекао је на данашњем скупу, који је организовао недјељник "Време", да је Хрватска конституисана на миту да је истовремено и побједник и жртва.
Према његовим ријечима, у Хрватској постоји консензус о "Олуји", па тако љевичарка и министар спољних послова Весна Пусић даје изјаве сличне десничарском ХДЗ-у, а Социјалдемократска партија Зорана Милановића организује војну параду.
"Рат је свакодневно присутан у хрватским медијима и није престао ни 20 година касније. Ако не рат из деведесетих година, онда онај из четрдесетих година прошлог вијека. То се догађа због личних интереса и због настојања да Хрватска буде потпуно конзервативна средина, али то није добро јер кочи развој либералне демократије", рекао је Јовић.
Наводећи да је "Олуја" окарактерисана као "реинтеграција територије без људи", Јовић је оцијенио да се тиме, можда, поручује другим земљама, Македонији или БиХ, да могу војном акцијом да мијењају етнички састав.
Оснивач удружења "Документа - центар за суочавање са прошлошћу" Весна Тершелич навела је да се људским губицима у Србији бави Фонд за хуманитарно право, а у Хрватској то ради организација за људска права.
"Док год нема воље да се попишу имена страдалих и под којим околностима су они страдали, имаћемо проблем у суочавању с прошлошћу", додала је она.
Таршеличева је напоменула да се права цивилних жртава рата не поштују на простору бивше Југославије, те да се стиче утисак да су жртве на посљедњем мјесту и да правосуђе није учинило све што је потребно да се оно што је битно процесуира.