latinica  ћирилица
23/08/2015 |  09:34 | Аутор: Политика

Стабилно, али повећани безбједносни ризици због миграната

Предсједник Одбора за контролу служби безбједности Скупштине Србије Момир Стојановић рекао је да је безбједносна ситуација у Србији стабилна, али да се безбједносни изазови, ризици и пријетње повећавају из дана у дан због све већег прилива миграната са Блиског истока и сјевера Африке.
Мигранти у Прешеву - Фото: ТАНЈУГ
Мигранти у ПрешевуФото: ТАНЈУГ

Стојановић је рекао да се плаши да је у току велика сеоба народа и промјена демографске структуре у великом броју земаља и указао да велики и посебан проблем представља непоштивање важећих закона о азилантима, по којима су они дужни да се у року од три дана јаве одговарајућим прихватним центрима, што углавном избјегавају и остају препуштени сами себи.

- То доноси потенцијалну опасност од могућих криминалних активности појединаца међу мигрантима у наредном периоду, посебно када им буде понестало новца - рекао је Стојановић.

Сматра да се, иако ЕУ критикује поступак Мађарске због жичане ограде, на ту одлуку у Бриселу, ипак, благонаклоно гледа због смањеног притиска на земље ЕУ, што повећава потенцијалне ризике у самој Србији.

Када је ријеч о пријетњама Исламске државе Србији, Стојановић наводи да тренутно, према свим показатељима, ИД не представља пријетњу по безбједност земље, али да многи неодговорни наслови у српским медијима о свакодневним терористичким актима "провоцирају и призивају" такву могућност.

- Нама тај сензационализам једноставно не треба. Данас се са великом сигурношћу говори о броју оних који су са ових и сусједних простора учествовали у ратним сукобима у свијету. Зна се да је око 350 особа са територије Косова и Метохије било на ратиштима, да је у ратним сукобима било ангажовано стотинак лица из Рашке области, да је из БиХ око 400 људи било или је и сада тамо гдје су највећа жаришта - упозорио је Стојановић.

Он указује да опасност представљају и вехабије чији број никада није утврђен ни у Србији, ни у земљама у окружењу, и додаје да је неопходно формирати јединствену базу података на националном нивоу чији би корисници били агенције, службе безбједности, полиција и правосудни органи.

- Као одговор на ове пријетње, Србија треба да на стратешко-доктринарном нивоу донесе неколико веома важних докумената у овој области, стратегију борбе против тероризма, акционе планове, доктрине и дугорочне програме развоја, као и измјену неких законских регулатива које опредјељују рад институција у сектору безбједности земље - навео је Стојановић.