Када је дијете стасало за профил на Фејсбуку
„Хоћу да отворим свој профил на ’Фејсбуку’!”Ако је вјеровати искуству дјечјих психолога, овакав захтјев дјетета котира се веома високо на листи питања која су за родитеље неугодна. И прије него што посегну за објашњењем насљеднику да је још „мали” и да ће морати да сачека још годину дана, „друга страна” испаљује убједљив аргумент: „Сви моји другови имају профил на ’Фејсбуку’.”
Родитељи школске дјеце кажу да у петом разреду обично почињу први преговори о отварању профила на „Фејсбуку”. Према правилима ове друштвене мреже, „старосни цензус” за приступ је 13 година. Психолози објашњавају да је веома тешко дати универзалан одговор на питање – када дјетету треба дати „пропусницу” за виртуелни свијет, јер она сазревају различитим темпом и имају другачија интересовања.
„Највећи број дјеце и не тражи дозволе родитеља да отвори налог на ’Фејсбуку’, тим прије што имају мобилне телефоне с којих могу да приступе нету. Родитељи евентуално могу да контролишу шта дијете ради на кућном компјутеру”, каже Добринка Кузмановић, психолог и сарадник-истраживач Института за психологију.
Како истиче, радозналост је друго име тинејџера и природно је да они желе да на нету склапају познанства. Зато и прихватају позиве за пријатељства, четују са непознатима и одговарају на СМС незнанаца.
Наша саговорница, која је и професор психологије на Факултету за медије и комуникацију, подсјећа да резултати посљедњег истраживања Уницефа и Института за психологију говоре да је чак 15 одсто ученика пристало да се види са особом коју је „упознало” преко интернета.
Како најављује, Србија ће ускоро постати дио међународног истраживачког пројекта под називом „Дјеца на мрежи” које ће дати одговоре на питања – шта дјеца раде на интернету и како их родитељи могу заштитити од ризика.
На питање – када је право вријеме да дијете отвори свој налог на „Фејсбуку” или „Инстаграму”, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић такође подсјећа да ове друштвене мреже имају политику која налаже да дијете мора имати најмање 13 година да би отворило налог, али је пракса често сасвим другачија.
„Знамо да и дјеца млађег узраста имају своје налоге на овим друштвеним мрежама, које им често отварају управо родитељи. Ми не препоручујемо да ученици нижих разреда основне школе имају налоге на друштвеним мрежама и инсистирамо на томе да дјеца тог узраста приступају ’Фејсбуку’ и ’Инстаграму’ уз надзор родитеља. Такође савјетујемо да компјутер буде у дневном боравку, односно на мјесту у стану са кога родитељ може да прати шта дијете ради на интернету, са ким се дописује и да ли постоје било какви сумњиви или неприкладни садржаји којима је дијете изложено”, каже Савић.
Наш саговорник истиче да би родитељи дјеце у нижим разредима основне школе требало да имају шифре налога своје дјеце на свим друштвеним мрежама или да буду „пријатељи” са њима и прате шта дјеца раде у виртуелном свијету.
„Са тинејџерима треба бити обазрив – са њима је кључно успоставити однос повјерења како би се они обратили одраслима ако доживе непријатност. Најбољи начин да заштитимо дјецу јесте да их образујемо како да се понашају у онлајн свијету. Неки од основних практичних савјета гласе – никада никоме, осим родитељима, не треба давати своју шифру, не треба прихватати пријатељства са непознатим људима, не треба остављати личне податке, нити постављати фотографије са плаже и остале неприкладне садржаје”, каже Сава Савић и истиче да је Министарство за телекомуникације заједно са Министарством унутрашњих послова и Фондом Б92 партнер на пројекту „Безбједнији интернет”. Он такође подсјећа да је отворен Центар за безбједни интернет и сервис за онлајн пријаву свих нелегалних садржаја који се зове „Нет патрола”.
-----------------------------------------
Самоувјереност без покрића
Иако родитељи мисле да су одрасла дјеца зрелија и одговорнија, ово истраживање такође је показало да су средњошколци најизложенији ризицима у виртуелном свијету.
„Наша деца потцјењују технолошка знања и вјештине својих родитеља. Више од половине средњошколаца самоувјерено каже да њихови родитељи знају „само оно што им они кажу о својим контактима на интернету”, а свега петина њих су пријатељи са родитељима на ’Фејсбуку’”, каже Добринка Кузмановић.