Дачић: Суспензија ЗСО и захтјев за пријем у Унеско нису добар корак
"Одлука косовског Уставног суда да суспендује споразум о формирању заједнице српских општина је незабиљежен случај изигравања договора постигнутих уз посредовање ЕУ", истакао је Дачић и додао да је имплементација договора од свих инволвираних актера од суштинског значаја за даљи успјешан ток процеса дијалога.
Дачић је подсјетио да су за Београд кључни разлози за закључивање бриселског споразума били одсуство суштинског напретка у остварењу основних људских права припадника српске и других неалбанских заједница на Косову, преносе београдски медији.
Он је напоменуо да, у околностима у којима живи, српски народ на Косову и Метохији гаранцију свог опстанка и развоја види у ономе што му је од ЕУ гарантовано бриселским споразумом.
"Ријеч је о успостављању заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, те допринијела даљој и бржој нормализацији односа", истакао је Дачић.
Према његовим ријечима, тежина одлуке Приштине о суспензији заједнице српских општина је још већа када се узме у обзир да је њено објављивање услиједило непосредно након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском комисијом.
Иронија је, како је додао, што је у том извјештају Европска комисија оцијенила да су "испуњена два важна обећања".
"А, управо супротно, Приштина је послала јасну и недвосмислену поруку свима - српској заједници, Европској унији и Уједињеним нацијама, да не поштује договоре и преузете обавезе и да нема намјеру да омогући иоле бољи живот и уживање основних људских права Србима у Покрајини", напоменуо је Дачић.
Дачић је навео и да упркос дугогодишњем присуству међународне заједнице, на Косову не постоје основни услови за несметани и одрживи повратак интерно расељених лица, изразивши жаљење што ни у овом посљедњем извјештају проблем интерно расељених није добио простор и пажњу коју заслужује.
Он је подсјетио да је Србија на првом мјесту у Европи по броју интерно расељених лица, наводећи да је у току сукоба 1999. године и након уласка КФОР-а, више од 210.000 грађана било присиљено да напусти своја пребивалишта на простору Косова, док је додатних 20.000 лица расељено у мартовском насиљу 2004. године.
"Како би се на прави начин схватило колике су препреке да се расељена лица врате у своје домове на Косову и Метохији, треба знати да се, у свијету, послије окончања сукоба у просјеку 25 одсто избјеглица и расељених лица врати у своје домове, с тим да је минимум 12 одсто, а највиши проценат иде и преко 50. На Косову и Метохији је свега око 1,5 одсто", навео је он.
Апелујући на УН и друге представнике међународне администрације на Косову да помогну да се превазиђу проблеми који отежавају повратак интерно расељених, он је рекао да је то додатно подстакнуто атмосфером некажњивости за злочине извршене над Србима.
"Овакву атмосферу одражава и чињенице да нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца убиства за више од 1.000 Срба који су убијени од 1999. године", подсјетио је Дачић.
Према његовим ријечима, будући да се посебно поглавље извјештаја поклања сјеверу Косова, погрешно се може стећи утисак о задовољавајућем стању људских права припадника српске и других неалбанских заједница јужно од Ибра.
"С циљем стицања шире слике о ситуацији у којој живе, предлажем да се у наредни извештај укључи исцрпан преглед ситуације у којој живе Срби, Горанци и припадници других неалбанских заједница јужно од Ибра", поручио је Дачић.
Он је посебно навео да су имовинска права Срба и данас угрожена на цијелом Косову, посебно продајом предузећа у српским срединама.
"Поред таксативног набрајања напада на споменике културе у извештајном периоду, Србија позива на даље интензивно ангажовање међународне заједнице у њиховој физичкој и правној заштити, имајући у виду актуелна политичких дешавања у покрајини", рекао је Дачић и нагласио да напади на споменике вјерске и културне баштине никад нису престајали.
То је, како је додао, необориви доказ да већинска заједница никад није прихватила српску културну баштину као дио заједничког насљеђа и културних вриједности.
Он је истакао да албанска заједница на Косову ни са правног, нити са историјског, моралног или било ког другог становишта нема право да својата споменике српске културе и духовне баштине, који су од 1999. године били мете систематског уништавања.
"Присуство и дјеловање Унмика од кључног је значаја за Србију, будући да је оквир УН, заснован на резолуцији Савјета безбједности УН 1244, гарант статусне неутралности међународног присуства на Косову и Метохији", рекао је Дачић.
Дачић је на почетку сједнице најоштрије осудио недавне терористичке нападе у Паризу и Бејруту, као и обарање руског путничког авиона изнад Синаја, изразивши саучешће породицама жртава.
Шеф Унмика Захир Танин поручио је да договори постигнути између Београда и Приштине у Бриселу морају бити спроведени што прије, оцијенивши да у спровођењу споразума постоје велики изазови.
Он је, отварајући сједницу Савјета безбједности УН у Њујорку на којој се разматра тромјесечни извјештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о раду Унмика, подсјетио да је наставак дијалога у августу у Бриселу резултирао низом договора, укључујући главне елементе оснивања заједнице српских општина.
"Али, 30. октобра је предсједник /самопроглашеног/ Косова Атифете Јахјага поднијела аранжман Уставном суду који је потом привремено суспендовао имплементацију договореног... Позивам да опредијељени циљеви и договори буду што прије испуњени", истакао је Танин, који је почетком октобра ступио на дужност.
Шеф Унмика је нагласио и да заштита културног насљеђа мора да постане предмет интензивне комуникације Београда и Приштине, укључујући и кроз бриселски дијалог.
Он је истакао да помирење захтијева појачане напоре да се утврди судбина несталих лица још из рата, а у том контексту је поздравио недавну сарадњу Београда и Приштине у оквиру радне групе о несталим лицима.