Европски парламент усвојио Резолуцију о Србији
У Резолуцији се позива на што скорије отварање кључних поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству са ЕУ, поздравља напредак у нормализацији односа Београда и Приштине и Србија охрабрује да настави економске реформе.
Резолуцијом, чији је аутор извјестилац за Србију Дејвид Мекалистер, поздравља се напредак у нормализацији односа Београда и Приштине и власти позивају да у потпуности и благовремено примјене до сада постигнуте споразуме, уз напомену да је то један од услова за приступање Србије ЕУ.
Србија се позива да настави са систематским и економским реформама, обезбиједи да рад судија, тужилаца и медија буде ослобођен политичког утицаја и појача напоре у борби против организованог криминала и корупције.
У документу се поздравља отварање поглавља 32 и 35 и посвећеност Србије европским интеграцијама, као и мјере којима се Србија припрема за преговоре о чланству са ЕУ и акциони планови за поглавља 23 и 24, која се тичу основних права.
Изражава се нада да би и поглавља 23 и 24 могла бити отворена већ почетком 2016. године, будући да су пресудна за реформе у правосуђу.
У документу се истиче и да су преговори о поглављу 35, које обухвата нормализацију односа с Приштином, од битног значаја за напредовање Србије ка ЕУ и да је пуна нормализација односа важан услов за улазак Србије у Унију.
Поздравља се ангажовање Србије у нормализацији односа са Косовом и истиче воља Београда да до краја спроведе споразуме о Заједници српских општина, телекомуникацијама, енергетици и мосту у Косовској Митровици.
Београд и Приштина се, такође, позивају да се уздрже од негативне реторике и учине напредак у пуној примјени већ постигнутих споразума.
Поздравља се и напор привредних комора Србије и Косова у нормализацији односа.
У резолуцији се изражава нада да неуспјех кандидатуре Косова за чланство у Унеско неће угрозити дијалог.
Посланици се осврћу и на потребу да Србија учини већи напор и прогресивно усклади своју спољну и безбједносну политику са политиком ЕУ, укључујући и однос са Русијом, а констатују да је спровођење заједничких вежби Русије и Србије за жаљење.
Документом се такође истиче и значај конструктивног приступа српске владе регионалној сарадњи и наглашава конструктивна улога наше земље у “Берлинском процесу“.
Србија је похваљена и за конструктиван приступ у рјешавању мигрантске кризе, а у резолуцији се додаје да је Србија партнер ЕУ од суштинског значаја и помоћи на Балкану и да је отуда неопходно да јој ЕУ обезбиједи средства и адекватну финансијску помоћ, те позива да повећа своје капацитете прихвата мигранта.
Европски парламентарци поздрављају усвајање закона о раду, смањење буџетској дефицита и побољшање пословног окружења, а српске власти се подстичу да побољшају инвестициону климу и смање разлике међу дијеловима Србије.
Власти се позивају и да осигурају заштиту страног улагања и, уз признање да постоји напредак у реструктурирању јавних предузећа, наглашава се важност транспарентног приватизационог процеса.
У резолуцији се наглашава да судство мора бити независно од политичког утицаја.
Додаје се и да су корупција и организовани криминал широко раширени и у региону и да представљају препреку за демократски, социјални и економски развој Србије.
У резолуцији се наводи да је прогрес направљен у борби против корупције, али да и даље на томе треба радити.
Такође, наглашава се значај организација цивилног сектора.
Власти се позивају и да Заштитнику грађана омогуће пуну политичку и административну подршку и да се “уздрже од тога да омбудсмана излажу неоправданој критици“.
Поздравља се адекватан правни и институционални оквир за заштиту људских права и слобода, али се примећује да има још недостатака у вези са имплементацијом, посебно кад је реч о рањивим групама, попут особа са инвалидитетом, припадника ЛГБТ популације.
Србија се охрабрује и да што прије усвоји закон о националним мањинама, као и да се учине конкретне мјере како би се побољшао положај Рома.
Посланици изражавају и забринутост што није дошло до напретка у погледу слободе изражавања и слободе медија и са забринутошћу примећују сталан политички притисак који поткопава слободу медија што доводи до растуће аутоцензуре.