Којић: Пресуда Липовцу не одговара тежини кривичног дјела
"Посебно је забрињавајуће да се командни кадар Хрвата и Бошњака, за разлику од Срба, не процесуира", рекао је Којић.
Којић је поменуо да су у једном случају оптужени кувар и стражар, док се командант логора појављује као свједок, истичући да су то апсурди који су више него присутни у правосуђу БиХ, а што не би смјело да се дозволи.
"Сви који су починили ратне злочине треба да одговарају, те да Суд БиХ примјењује исте аршине приликом изрицања казни, а не да се као и у случају `Липовац` изричу минималне казне затвора, док се Србима за иста кривична ђела изричу максималне затворске казне", оцијенио је Којић.
Он је навео да је проблематична и сама квалификација кривичног дјела, јер се Срби највећим дијелом осуђују за злочин против човјечности гђе су предвиђене дуготрајне казне затвора према Кривичном закону БиХ из 2003. године, док се Бошњаци и Хрвати процесуирају за злочине против цивилног становништва гђе су предвиђене минималне казне затвора према Кривичном закону бивше СФРЈ.
"Овдје је присутна дискриминација јер се покушава прикрити стварна размјера злочина и онога што се догодило", закључио је Којић.
Суд БиХ осудио је Дамира Липовца на седам година затвора због убистава, нечовјечног поступања и пљачкања српских цивила на подручју Дервенте.
Према пресуди, Липовац је као припадник 103. бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/ у Дервенти и командант логора формираног у Основној школи у Пољарима, у првој половини јуна 1992. године убио двојицу затвореника.