Тегелтија: Финансије нису пред колапсом
"Финансије Републике Српске никада неће бити пред колапсом док више зарађујемо него што трошимо, никада неће бити у колапсу док више сервисирамо кредита него што се задужујемо и Српска се управо тако и понаша", рекао је Тегелтија за бањалучку Алтернативну телевизију.
Он је навео да су показатељи за то и приходи које остварују Пореска управа Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ.
Тегелтија је рекао да за готово четири мјесеца ове године постоји раст прихода који те управе прикупљају у односу на исти период прошле године, додајући да је такав тренд раста прихода присутан већ трећу годину заредом.
Он је најавио да би годишњи борачки додатак могао бити исплаћен за петнаестак дана.
Тегелтија није могао прецизирати колико износе заостале обавезе према неисплаћеним подстицајима за пољопривреднике, јер се те обавезе исплаћују сваке седмице, додајући да ће се сукцесивно извршавати дио по дио обавеза према пољопривредницима.
Он је подсјетио да је БиХ до јуна 2015. године имала аранжман са Међународним монетарним фондом /ММФ/ и да тада није био испоштован услов који се односио на доношење новог закона из радно–праве области.
"Тај аранжман је престао да постоји. Тада смо рекли ми /у Републици Српској/, а и у Федерацији БиХ, да ћемо до краја 2015. године усвојити нови Закон о раду, који је претпоставка за нови аранжман", додаје Тегелтија.
Он је додао да су након доношења новог Закона о раду створене претпоставке за новим аранжманом са ММФ-ом, јер је свима у БиХ било јасно да свима треба тај нови аранжман.
"ММФ се бави макроситуацијом, а њега прате Свјетска банка и многе друге међународне финансијске институције којима је присуство ММФ-а гаранција да постоји стабилност на макроекономском нивоу у једној земљи", појаснио је Тегелтија.
Он је истакао да у наредном петогодишњем периоду за БиХ неће бити довољно средстава за финансирање, те да ће бити потребна средства из неких других извора, гдје ће значајно бити и учешће Свјетске банке.
Тегелтија је нагласио да је ММФ потребан за земље које се налазе на степену развоја на којем се налази БиХ.
"Ону ствар коју не смијемо заборавити и коју ми не примјећујемо, односно јавност не види, је да ММФ пружа и огромну техничку помоћ нашим институцијама у свим областима", навео је Тегелтија.
Он је у том контексту навео да сада у БиХ постоји веома озбиљан аранжман који се бави реструктуирањем здравственог сектора, јавних предузећа и за то постоји канцеларија Свјетске банке у Београду за цијелу Југоисточну Европу. "То искуство и знања која носе са собом, ипак, не постоје на овим просторима", истакао је Тегелтија.
Према његовим ријечима, писмо намјере ММФ-а је јединствено за цијелу БиХ, са одређеним обавезама ентитета, али и обавезама заједничких институција.
Тегелтија је рекао да је писмо намјере стигло крајем прошле године, наводећи да се прва и основна одредница драфт–обавеза односи на доношење Закона о раду, који је усвојен крајем прошле године.
Он је навео да се тражи и сарадња између пореских управа, те да у том питању нема ништа спорно - у том контексту постојеће базе података пореских управа и УИО ће бити измјештене у једну нову базу података, коју ће моћи да користе све пореске управе.
"Дефинисано је ограничавање раста запослености, а што смо ми то учинили негдје за Нову годину, усвојили смо и законе који се тичу фискалне одговорности, дефинисали смо Закон о стечају", навео је Тегелтија.
Он је рекао да ММФ није искључив у тражењу да се изврши ликвидација Банке Српске, додајући да се приликом недавних разговора у Вашингтону ММФ сагласио да се изврши реструктуирање.
Тегелтија је навео да по писму намјере слиједи да се изврши закључење уговора о ревизији активе банака, што ће радити свака банка са ревизорским кућама, анализа парафискалних намета, која је у Српској у току, а слиједи хармонизација ентитетских закона о порезу на добит.
Он је рекао даје став ММФ-а тај да се код Централне банке БиХ и даље задржи валутни одбор, као и да се средства девизних резерви Централне банке не користе за буџетске потребе или јавна улагања.