Васић: Битна размјена искустава у вези са еколошким криминалом
"Без обзира на то да ли је нешто прописано или не као кривично дјело, свјесни смо колико поједине ствари утичу на загађење животне средине и на то да овај простор, којег смо чистог и здравог насљедили од дједова, остављамо много загађенији потомцима", рекао је Васић новинарима, након отварања дводневне радионице "Еколошки криминал са посебним фокусом на загађење животне средине".
Он је навео да су на еколошку девастацију ових простора утицали многи фактори, као што су индустријализација у пријератном периоду, остављен воз са хемијским отровима током 1991. на 1992. годину, који је вјероватно негдје депонован на овим просторима, до бомбардовања са осиромашеним уранијом, бесправним и неконтролисаним сјечама шума, увоз медицинског отпада као што је био случај у Дервенти и слично.
Васић је додао да се о еколошком криминалу воде истраге за оно што је прописано као кривично дјело, наводећи као примјер да се истраге воде за свако загађење воде било пестицидима, чак и органским гнојивом, и да су то појединачни случајеви.
"По мени, и наше законодавство није адекватно. Узмимо примјер шумске крађе, када починилац посијече једно дрво предвиђена је казна већа него за пустошење шума, што је апсурд", указао је Васић.
Помоћник министра за екологију Републике Српске Свјетлана Радусин рекла је да је у Српској 2012. године донесен Закон о заштити животне средине, с циљем да сет ранијих закона који третира ову област буде усаглашен са европским законодавством.
Она је додала да у том закону постоји поглавље које се односи на штету у животној средини усљед одређених активности, као и да су прописане казнене одредбе, а да је Законом о управљању отпадом, између осталог, наведено шта се сматра недозвољеним одлагањем отпада.
Радионицу је организовало Министарство унутрашњих послова Републике Српске у сарадњи са Инструментом Европске комисије за техничку помоћ и размјену информација - Таиекс.