Неопходна реформа Уставног суда БиХ с циљем враћања владавине права
У 15. извјештају се подсјећа да су и овај пут три стране судије стале уз двојицу бошњачких судија и надгласале већину судија из БиХ /два Србина и два Хрвата/ на политичким основама, а не на правним.
"Овај поступак покренуо је један од раздорнички најнастројенијих и најмоћнијих бошњачких политичара. Нажалост, ово није изолован инцидент, него наставак дугогодишњег обрасца дјеловања Уставног суда БиХ као политичког инструмента бошњачких странака и високог представника. Вријеме је да се оконча учешће страних судија у Суду, што је, према Уставу БиХ, требало да се деси прије 15 година", истиче се у тексту.
У извјештају се наглашава да Уставни суд БиХ нема легитимитет, који је најбитнији елемент сваког суда који врши судску ревизију, без којег јавност неће прихватити судске одлуке којима се поништава закон који су донијеле демократски изабране институције.
У тексту се констатује да ће Уставни суд БиХ имати дефицит легитимитета све док се у његовом саставу налазе судије које, осим тога што немају демократски легитимитет, нису чак ни држављани БиХ нити говоре језике земље, а што је још горе, нису их ни именовале институције БиХ.
"Савез између страних и бошњачких судија резултирао је великим бројем најлошије образложених одлука Уставног суда, које су усвојене без обзира на приговоре четворо судија из реда Хрвата и Срба. Одлука Уставног суда о Дану Републике је само посљедњи примјер савеза страних и бошњачких судија, који су Суд претворили у политички инструмент бошњачких странака", оцијењено је у Извјештају Српске упућеном Савјету безбједности УН.
Легитимитет Уставног суда, такође, подрива одсуство независности страних судија од високог представника, а можда је најјаснији примјер продорног уплитања високог представника у рад Уставног суда његова одлука да Суд не смије ни на који начин оспорити ниједну његову одлуку, додаје се у тексту.
"Дослух између високог представника и страних судија учинио је Уставни суд политичким тијелом које подржава одлуке и политике високог представника. Бошњачке и стране судије често гласају као блок и тако надгласавају српске и хрватске судије. С обзиром на то да одлуке и политике високог представника фаворизују бошњачке интересе, Уставни суд је постао инструмент заштите њихових интереса науштрб других конститутивних народа", истиче се у извјештају.
У тексту се наводи да је присуство страних судија у Уставном суду увреда за суверенитет БиХ и констатује да ниједна друга суверена земља у свијету у свом уставном суду нема мјеста резервисана за стране судије, а камоли судије које је именовао страни суд без услова пристанка дате земље.
"Све српске и хрватске политичке странке у БиХ уједињене су у подршци замјене страних судија Уставног суда БиХ држављанима БиХ... Нажалост, водећа бошњачка странка одбија реформу Уставног суда и доношење новог закона зато што не жели да раскине савез Бошњака и страних чланова Суда који га контролишу", наводи се у тексту.
У најновијем Извјештају Република Српска је указала на три дугогодишња и системска проблема у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ, који подривају стабилност и одрживост БиХ, а то су: стално одбијање Бошњака да истраже и процесуирају ратне злочине почињене над српским и хрватским жртвама, одбијање Бошњака да прихвате реформу Закона о Суду БиХ како би се избјегло произвољно и политички усмјерено преузимање надлежности од стране Суда БиХ и Тужилаштва БиХ над кривичним правом ентитета и присуство страних судија под политичким утицајем у Уставном суду.
"Отклањање ових неправилности посебно је значајно зато што свака од
њих понаособ показује дубоко укоријењену праксу дискриминације Срба и Хрвата као конститутивних народа. Ова дискриминација је погубна по стабилност БиХ, а када та дискриминација ужива подршку моћних елемената међународне заједнице, одрживост БиХ је додатно доведена у питање", закључено је у дијелу извјештаја под насловом "Судске и тужилачке институције морају бити реформисане" који је Република Српска упутила Савјету безбједности УН.