Злоупотреба тужилачких овлашћења у политичке сврхе
"Битан разлог због којег се бошњачки лидери противе реформи правосуђа БиХ у оквиру структурисаног дијалога, нарочито реформи праксе Суда БиХ да проширује своју кривичну надлежност, је тај што би ове реформе /које подржава и ЕУ/ онемогућиле злоупотребу тужилачких овлашћења у политичке сврхе", истиче се у 15. извјештају и додаје да је главни тужилац, који увелико злоупотребљава своја законска овлашћења, ангажован у кампањи напада на политичку конкуренцију СДА и СДС-а.
У тексту се истиче да су у више наврата, у политичке сврхе, вођене истраге против посланика Парламентарне скупштине БиХ у вези са доношењем одлука из надлежности наведеног парламентарног тијела /на примјер истраге због неизвршења Одлуке Уставног суда у вези са Законом о јединственом матичном броју, у вези са неспровођењем Одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци", са посљедњим пописом становништва у БиХ, истраге о ратификацији Уговора о граници између БиХ и Црне Горе, о резултатима гласања о одлуци о радно-правном статусу члана Парламентарне скупштине/.
Све поменуте истраге, додаје се у тексту, вођене су с циљем вршења притиска на законодавно тијело с циљем доношења одлука које заговарају најјаче бошњачке странке.
У извјештају се наводи да је сумњивим оптужбама директор Сипе Горан Зубац присиљен да д&ацирц; оставку и то након што је Сипа ухапсила моћне бошњачке политичаре, те додаје да Тужилаштво БиХ тада против њега отворено подиже политичку оптужницу.
"Како би уклонио сваку сумњу у погледу политичке природе ове оптужнице, бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, говорећи о директору Сипе Горану Зупцу, изјављује - 'највјероватније ћемо га послати у затвор'. Суд БиХ донио је првостепену одлуку којом је Зупцу изречена условна казна од годину дана затвора, а на основу ове одлуке, Савјет министара смјењује га са функције", наводи се у извјештају и додаје да су у току кривичног поступка министар безбједности БиХ и главни тужилац Тужилаштва БиХ вршили посебан притисак на Независни полицијски одбор и Комисију за провјеру приступа тајним подацима, да Зупца уклоне са мјеста директора Сипе.
У извјештају се наглашава да је новоименовани директор Сипе /Перица Станић, СДС/, у координацији са Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ, одмах кренуо у низ провокативних оружаних упада у полицијске станице и пословне објекте у Републици Српској.
У извјештају је оцијењено да је ово понашање примјер како Тужилаштво БиХ користи агенције на нивоу БиХ за постизање политичких циљева, чак и по цијену наношења тешке штете по сарадњу полицијских и тужилачких агенција, од које зависи дјелотворна примјена закона.
Поред наведених акција Тужилаштва БиХ и Сипе усмјерених против Републике Српске и њене највеће странке, а које су недавно спроведене, у извјештају Републике Српске указано је и на друга "политички мотивисана хапшења, затварања и прогон високих званичника БиХ и страначких функционера".
У тексту се подсјећа на хапшење предсједника СББ-а Фахрудина Радончића и бившег руководиоца у Министарству безбједности БиХ Бакира Даутбашића које су извршили наоружани и маскирани агенти Сипе без икаквог упозорења осим, како се чини, медијима и одређеним политичким лидерима који су на конференцији за новинаре објавили појединости хапшења прије него што је до њих и дошло.
Такође, наведени су и примјери хапшења предсједника ФБиХ Живка Будимира и четири члана његовог кабинета и сарадника на сумњивим основама материјалног права и надлежности, затим Мирка Шаровића, садашњег министра спољне трговине и економских односа БиХ, који је 2006. оптужен за злоупотребу службене дужности и друга дјела која је наводно починио у периоду од 1998. до 2002. године, када је био потпредсједник, а затим и предсједник Републике Српске. На крају је ослобођен свих оптужби.
Хрватски члан Предсједништва БиХ Драган Човић је 2005. а потом и 2009. године оптужен за злоупотребу службене дужности и друга дјела. Након дуготрајног поступка, ослобођен је свих оптужби.
У оба ова случаја, изабрани високопозиционирани званичници и Шаровић и Човић смијењени су са дужности прије коначног исхода поступка.
"Незаконити и политички набијени поступци тужилаца БиХ, нажалост, сувише су чести. Образац је увијек исти. Политичка фигура бива оптужена и процесуирана за дјела која тужилаца не може доказати или за која Суд БиХ нема надлежност. Око оптуженог и развученог поступка ствара се негативан публицитет, који утиче на способност званичника да обавља свој посао, узрокује личну срамоту и намеће трошкове одбране. Одмах слиједе захтјеви политичких противника и неких из међународне заједнице да се оптужени смијени са функције до коначног исхода поступка. Коначно, све оптужбе бивају одбачене због ненадлежности или непостојања доказа", истиче се у извјештају.
У тексту се наводи да закони БиХ и Републике Српске забрањују злоупотребу службене дужности од носилаца јавних функција.
"Устав БиХ и међународно право штите грађане од повреде њихових људских, грађанских и политичких права. Устави БиХ и ентитета садрже подјелу власти на законодавну, извршну и судску, у БиХ и ентитетима. У готово универзалне одредбе европског права којим се штити подјела власти и спречава злоупотреба овлашћења, спадају закони којима се високопозиционираним изабраним и именованим функционерима даје адекватан и услован имунитет и неповредивост у погледу кривичног и грађанског гоњења. Овај широко прихваћени имунитет од судског гоњења за вријеме мандата спречава политички мотивисане злоупотребе кривичног правосуђа", додаје се у извјештаја.
У тексту се наглашава да је одлукама некадашњег високог представника Педија Ешдауна драстично смањен овај имунитет у БиХ и ентитетима тако да стоје у оштрој супротности са законима и праксом цијеле Европе.
"Ова ситуација погодовала је Тужилаштву БиХ и Сипи у злоупотреби тужилачких овлашћења из политичких разлога, чиме је озбиљно нарушен интегритет институција БиХ и ентитета, супротно уставним начелима подјеле власти и владавине права", додаје се у извјештају.
У тексту се истиче да је један од начина на који међународна заједница може значајно да подржи реформе у БиХ - затварање ОХР-а, који има тужан историјат злоупотребе владавине права и незаконитог уплитања у унутрашње послове БиХ, чиме кочи њен развој.
У 15. извјештају се подсјећа да међународно право и пракса, укључујући резолуције Генералне скупштине Савјета безбједности, Повељу УН, Бечку конвенцију о дипломатским односима, забрањују уплитање амбасада и дипломата у унутрашње послове земље домаћина и наглашава да ове широко прихваћене правне одредбе крше поједине амбасаде у Сарајеву.
"Влада Републике Српске намјерава да предузме све разумне и адекватне правне мјере ради заштите уставних, људских, грађанских и политичких права грађана од кршења закона и опасних поступака Тужилаштва БиХ и Сипе. Домаће и међународно право штите грађане и изабране и именоване носиоце власти од оваквих, политички мотивисаних поступака", наглашава се у 15. извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.