Свједочења о Добровољачкој (ФОТО)
Пантелић, који је у то вријеме имао чин поручника ЈНА, рањен је у нападу.
- Излазак колоне био је договорен, али је она пресјечена и нападнута. Нико из колоне није метак опалио, људи су једноставно имали наређење да не пружају отпор - рекао је Пантелић.
Пантелић је огорчен што је у Сарајеву јучерашњи дан обиљежен као дан одбране града и очувања БиХ.
- Срамота је да се 2. мај слави као дан одбране Сарајева, јер ЈНА није била никакав агресор, а дан ослобођења би значио да се ослобађају од нечега - истакао је Пантелић.
Према његовим ријечима, војници ЈНА у Сарајеву у то доба нису могли да угрозе било кога јер су били блокирани у касарнама.
- Другог маја 1992. године изгинули су војници и колеге из моје јединице који су само пошли да спасавају једни друге - додао је Пантелић, подсјећајући да је прво нападнут Дом ЈНА.
Потом је, додао је, нападнута колона војске која је пошла да спасе људе који су били у Дому ЈНА, а касније и екипе из тадашње Војне болнице које су пошле да пруже помоћ блокираним и нападнутим припадницима ЈНА.
- Нема никаквог говора о некаквом пресјецању, освајању Сарајева - закључио је Пантелић, уз оцјену да поруке мира и суживота које сваке године шаљу учесници обиљежавања годишњица страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици нису уродиле плодом у Сарајеву.
Попут Пантелића, који сваке године из Србије долази на обиљежавање овог злочина, у Сарајево су данас дошле и породице страдалих у Добровољачкој улици.
Богдана Томовић, мајка убијеног Здравка, разочарана је што ни 24 године од злочина над припадницима ЈНА нико за то није одговарао, али ни што није могуће поставити достојно обиљежје страдалима или доћи до касарне одакле је кренула колона ЈНА.
- Чекам 24 године да се усијане главе охладе и признају да су направиле тај злочин над недужнима, да су ми убили сина, његове другове и старјешине - рекла је новинарима Томовићева, која не може да се помири са наводима из Федерације БиХ да је колона ЈНА била легитимна мета.
Почаст војницима ЈНА убијеним првих дана маја у Сарајеву данас су у Добровољачкој улици одали чланови породица страдалих, преживјели у том злочину, те званичници Републике Српске.
На мјесту страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици служен је помен, прислужене су свијеће и положено цвијеће.
Припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су 3. маја у Добровољачкој улици колону ЈНА која се мирно, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, повлачила из Сарајева.
У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.
Мекензи: Најгори дан у мом животу
Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.
Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је пут возило, одсјекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.
Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су сједили у возилима и на камионима, а, према свједочењима преживјелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.
- Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слива низ вјетробране кола - написао је у својој књизи "Чувар мира - пут у Срајево", генерал Мекензи.
Начелник "плавих шљемова" записао је тада у своју биљежницу: "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу".
За злочине у Добровољачкој улици још нико није одговарао.
Извор: Срна, РТС