"Силовање европског пута"
"Успостављањем нове већине и преузимањем власти на нивоу БиХ куцнуо је час да се дугови, у виду политичке, али и других облика подршке у предизборним и постизборним дешавањима, почну враћати. Услиједила је тзв. Заједничка изјава политичких лидера о европском путу БиХ, њено брзоплето потврђивање у оригиналном тексту од стране новоустоличених Сарајлија, оштра реакција власти у Републици Српској и усаглашавање текста како би исти био прихватљив за све. Већ тада се видјело да новоустоличене Сарајлије, у својој опредијељености да дугове враћају и по неколико рата унапријед, и не хају превише за Републику Српску и ставове њених легалних и легитимних институција. Ваљда им се не допадају они који, опет легално и легитимно, сједе у тим институцијама, ко ће га знати.
Каква политичка изјава, таква и Реформска агенда, као основна платформа реформског пута БиХ, али и конкретна манифестација онога што се, пежоративно или не, означава као британско – њемачка иницијатива према БиХ. Кажу, нови приступ, у чијем средишту су економска, а не политичка или уставно-правна питања. Можда је приступ нови, али су "сарајске" навике, поготово када је ријеч о покушају политичке преваре и манипулације, старе. Нажалост. И, наравно, поново брзоплето прихватање оригиналног текста од стране новоустоличених Сарајлија, поново реакција из Републике Српске због катастрофланих рјешења која су у њему била садржана и поново исцрпљивање и усаглашавање текста како би исти одговарао не само уставно – правној реалности у БиХ, већ и како би обавезе које се преузимају имале и најмању шансу да буду и реализоване.
Потом је услиједио механизам координације. Фантомска сједница Савјета министара, фантомска одлука, директно на штету Републике Српске. Није проблем што је бошњачки корпус отворено, а хрватски потајно, онако, више са стране, задовољно трљао руке, већ што су се новоустоличене Сарајлије из петних жила упињале да нам свима објасне како су рјешења фантомске одлуке у ствари одлична и како је позиција Републике Српске у потпуности заштићена. Много редова је потребно да се објасни тежина оваквих изјава и, посебно, погубност рјешења које су новоустоличене Сарајлије подржале. Уколико је сједнице Савјета министара уистину и било. И, поновна реакција из Републике Српске, схватање и самих "Европљана" да су преварени и поновно враћање за преговарачки стол. Преговарачки процес још увијек није завршен, преостало је да се усагласи питање или два, али већ сада је јасно да је штета по уставну позицију Републике Српске, бар у овом контексту, спријечена.
Попис становништва и одлука директора Агенције за статистику БиХ за новоустоличене Сарајлије, или бар неке од њих, представљали су гром из ведра неба. Кажу, много тога раније су прећутали, нису реаговали, али сада се осјећају превареним. Ваљда им је превише. Није јасно само чега: понашања њихових коалиционих партнера или њих самих када се погледају у огледало. Надам се да је ово друго у питању. То би значило да постоји још мало наде за њих. Онако, људски, прије свега. Али, и зрно наде да ће Републику Српску, њене интересе и позицију, користити као лакмус папир прије него што донесу било какаву одлуку у Сарајеву.
Добро. Можда претјерујем. Адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању, претходно упорно пренебрагавање ставова Владе Републике Српске и њених пољопривредних произвођача, те покушај да се провидном"алиби политиком" одговорност одбијања захтјева Брисела хитно пренесе у Бањалуку и при томе сачува властити "европски имиџ" у пуном капацитету, јасно показује да позиције и интереса Републике Српске у свему томе нема ни у траговима. Фингирани обрт. Кажу, раније су хтјели да преузму политичку одговорност и подрже адаптацију Споразума, без обзира на ставове Владе Републике Српске и пољопривредних произвођача. Сада, након преваре са пописом која је, изгледа, представљала кап која је прелила чашу, не пада им на памет. Траже од Владе став. Није јасно само шта ће им сада некакав нови став, уколико су раније хтјели преузети политичку одговорност и подржати адаптацију, иако је и птицама на грани већ тада било јасно шта о захтјевима Брисела мисле и Влада и сваки пољопривредник у Републици Српској. Став су добили. Иако није нов, претпостављам да им је лакше.
У међувремену, услиједио је Брегзит. Много различитих претпоставки, мишљења, перцепција у медијима и по питању даљег дешавања у самој Европској унији, али и о импликацијама Брегзита по БиХ и остале земље региона. Не мало година академског, али и професионалног живота потрошио сам на Европску унију и њену политику проширења, позицију земаља Западног Балкана и, посебно, БиХ. Међутим, не бих се усудио давати прогнозе.
Знам само двије ствари. Европску унију чекају структуралне реформе, које су јој неопходне без обзира на Брегзит и његове импликације. Десна политичка опција или, неки би рекли, заступници реалполитике, потребу за структуралним реформама Уније перципирају као њено редефинисање у правцу јачања националне равни, односно позиције држава чланица у оквиру ње. Моје је мишљење да европски пројекат може да преживи искључиво даљим продубљењем, односно јачањем интегративних елемената. Европска унија је на раскрсници. Нова "Европа" може преживјети само на новим, интегративнијим основама. Уколико се договори нешто друго, бојим се да је то само одлагање дефинитивног краја.
Друго, убијеђен сам да су земље региона, поготово у овом тренутку, потребне Европској унији бар подједнако као што је Унија потребна њима. Неки би рекли вјероватно и више. Зашто? Па, из простог разлога што је један од најексплицитнијих доказа да је европски пројекат жив управо функционисање политике проширења и привлачење нових чланица под окриље Уније. То више није ствар само манифестације њене "меке моћи", већ егзистенцијалистичка потреба. Самим тим, мислим да су у заблуди сви они који мисле да ће заинтересованост Уније за европски пут земаља Западног Балкана, а самим тим и БиХ, бити редукована. Унији је успјех више него потребан и могу се очекивати даља "охрабривања" БиХ да испуни услове који се пред њу постављају како би се помјерила са мртве тачке и коначно стигла до тако жељеног статуса кандидата за чланство.
Но, постоје два проблема везана за те услове. Први је што нико не зна колики им је дефинитиван број. Након адаптације Споразума, пописа ставновништва и механизма координације, неки сада помињу и рјешавање питања Мостара. Вјероватно нас и Сејдић и Финци поново чекају негдје иза угла. Оно што је нужно, међутим, јесте да се инсистира да се сва отворена питања рјешавају у пакету. Мрцварења са појединачним питањима, поготово на начин како је то било до сада, очигледно не даје резултате. Управо супротно. Други проблем можда и није проблем, већ шанса. Шанса за Републику Српску да по свим актуелним питањима потврди свој субјективитет и верификује своју позицију. Да се одређени процеси који су, усмјеравањем у погрешном правцу, произвели само штету, врате у нормалне оквире и коначно ријеше.
Но, то, бојим се, у највећој мјери зависи од новоустоличених Сарајлија. Република Српска је показала да има довољно капацитета да заштити своје интересе. Међутим, било би лијепо да нешто за њу коначно учине и они који, наводно, у име ње сједе у Сарајеву", пише Тучић.
Извор: Srpskaonline. net