Гојковићева у званичној посјети БиХ (ВИДЕО)
Са руководством оба Дома Парламентарне скупштине БиХ Гојковићева је разговарала о интензивирању парламентарне сарадње у области борбе против тероризма, корупције и размјени искустава у оквиру европских интеграција.
Договорена је узвратна посјета Народној скупштини Србије послије октобарских избора у БиХ, када би требало да буде потписан и Споразум о сарадњи о европским интеграцијама.
Гојковићева је изразила задовољство посјетом БиХ и жељом за отварање врата боље сарадње посебно у области економије и европских интеграција.
- Најважнија област сарадње јесте испуњење заједничког спољнополитичког циља, а то је чланство у ЕУ - рекла је Гојковићева.
Предсједавајући Представничког дома Младен Босић рекао је да је било ријечи о будућности, потреби сарадње и продубљивању односа у економији, а да раније конфликте новим политикама треба ставити на мјесто на којем неће бити сметња за сарадњу.
Предсједавајући Дома народа Сафет Софтић сматра недопустиво дугим да прође 10 година између двије посјете предсједника парламента Србије БиХ. Софтић је рекао да нека отворена питања из блиске историје не би требало да буду сметња развоју добрих односа између двије сусједне земље.
Гојковићева се састала и са предсједавајућим Савјета министар БиХ Денисом Звиздићем, а након тога и са предсједавајућим Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем.
Звиздић и Гојковићева су се сагласили да је у наредном периоду неопходна већа и квалитетнија динамика сусрета између двије земље на свим нивоима власти. Истакнуто је да је најбољи примјер сарадње недавно уврштавање стећака из БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе на листу Унеска, саопштено је из Савјета министара БиХ.
Гојковићева и Изетбеговић су истакли да су укупни односи БиХ и Србије изузетно важни за цјелокупну позитивну атмосферу у региону и његово позиционирање као безбједног простора за страна улагања. Оцијенили су да су обје земље опредијељене за развијање политике добросусједства на начелима узајамног уважавања и поштовања суверенитета и територијалног интегритета, а да отворена питања треба рјешавати у конструктивном дијалогу при будућим билатералним активностима на политичком и експертском нивоу.