Хан: Србија специјални случај
Он је у интервјуу бечком дневнику "Стандард" рекао да Србија у многим областима може дати импулсе цијелом региону.
На питање да ли постоји опасност, због актуелне кризе, да Унија изгуби земље Балкана зато што нико неће да прими нове чланице, он је истакао да постоји забринутост земаља кандидата, послије референдума у Великој Британији.
Он је подсјетио да је почетком јула одржан Самит о западном Балкану, гдје је баш то била централна тема.
- Земље западног Балкана су стартешки толико важне за ЕУ да ће на крају дана морати постати чланице. Приступна перспектива је поново подвучена на Самиту - рекао је Хан.
Он је истакао да ће његова умјетност бити да задржи драж и захтјеве у балансу.
- Ту је потребно бити конкретан. Отворили смо прошле недјеље са Србијом два важна поглавља, што је био битан продор. Са Албанијом смо у четвртак покренули до сада најобухватнију реформу правосуђа. У Македонији је било веома важног напретка у примјени споразума из Пржина, који треба земљу да изведе из политичке кризе. Иза нас имамо добру недјељу за мене и проширење - констатовао је Хан.
Упитан да ли је у прошлост премало пажње придато, у процесу проширења, владавини права и корупцији, он је рекао да не жели да критикује своје претходнике, као и да свако добра има своје специјалне проблеме.
- Имали смо 2004. изуезтно расположење за ширење ЕУ, јер се у томе видио посљедњи камен у развоју од 1989. Уједно то је било утемељено у фази економског бума. Код владавине права се изоставило да се различите културе држава споје. Мислило се, највјероватније, да ће се то само од себе ријешити. Због тога се и методологија промијенила. Ми сада почињемо преговоре са поглављима о владавини права и завршавамо их са истим - нагласио је Хан.
На питање који му је циљ до краја мандата Хан је одговорио да постоје општи и конкретни циљеви.
- Опште гледано сам постигао да економски развој добије исти значај као владавина права. У цијелој Европи данас имамо умор од ширења и то се не смије уљепшавати, посебно јер постоји опште мишљење да свака нова чланица представља ново финансијско оптерећење за друге - указао је Хан.
Он је истакао да све земље источног блока, из бивше Југославије нису биле ефикасне, а индустрија је често била зависна од сировина и ослањала се на тешку индустрију.
Те земље, како је нагласио, морају да се поставе на шире основе, и то мора бити форсирану, а уз то је неопходно привући инвеститоре.
- Међутим мала и средња предузећа долазе у једну земљу само ако функционише владавина права, ако је могуће ослонити се на локалне судове. Тај прелаз морамо организовати - изградњу економског развоја, што мора ићи руку уз руку са развојм владавине права. Снажно повезивање политичких и економских основних вриједности сам предузео. Надам се да је то неповратни процес - закључио је Хан.
Говорећи о избјегличкој кризи, Хан је истакао да су се непосредно погођене земље, као што су Србија и Македонија, узорно кооперативно понијеле.
- Не желим да земље Балкана на које посебно гледам, постану паркинг, са којег се избјеглице не могу кретати ни напријед ни назад - поручио је Хан.