Српска обиљежила 75 година од устанка против фашизма (ВИДЕО)
1942. године, Бранка Бјелајац, тадашња 15-годишња дјевојчица, укључила се, са још неким нејаким саборцима, у борбу против фашизма. Много времена провела је логору у Приједору, за који је вежу болна сјећања. каже да мучења и глад нису могли да униште солидарност међу логорашима.
"Скувају лонац кромпира који мијешају пушком, а ми то купимо по земљи и дијелимо другима, само да би живи остали", сјежа се Бранка Бјелајац.
Сви су сагласни да се тековине антифашизма треба његовати и преносити на будуће генерације.
"Ми данас обиљежавамо историјски датум. То треба посматрати кроз људе који су се борили против фашизма, а не система, који су у то доба знали да се организују, иако су знали да ће изгубити живот у борби против тог универзалног зла, које се звало фашизам", истакао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
Министар индустрије енергетике и рударства Српске Петар Ђокић поручује да је изузетно битно да тековине антифашизма и осјећај вриједности антифашизма живи у Републици Српској и да им дајемо велики значај.
"Сматрамо да је и народ Републике Српске и бројни други народи у колони оних који су били антифашисти и успјели да побиједе, данас поносни на оно што су њихови преци учинили", истакао је министар Ђокић.
На Бањ брду организација СУБНОР-а додијелила је министру рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петру Ђокићу јубиларну повељу поводом 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату.
Повеља му је додијељена за његовање традиција и очување тековина Народно-ослободилачког рата.
Република Српска, је у Милића Гају код Козарске Дубице обиљежила је 75. годишњицу устанка народа БиХ против фашизма, у Другом свјетском рату
Бројне делегације положиле су вијенце на партизанском гробљу у Кнежици, а централној манифестацији присуствовао је велики број учесника и поштовалаца Народно-ослободилачке борбе, као и бројни званичници.
Предсједник парламента Недељко Чубриловић поручио је да је српски народ Крајине 27. јула 1941. године међу првима у Европи показао којим ће путем кренути ради добра цијелог човјечанства. Истакао је да се не смије заборавити чињеница да су само у овом дијелу Европе постојали логори за дјецу, само због тога што су та дјеца били Срби.
Из Милића Гаја је поручено да је Дан устанка била борба за слободу и опстанак у оквиру Народно-ослободилачке борбе, у којој је немјерљив допринос и жртве дао народ Козаре и Поткозарја.
На дашањи дан 1941. године српски народ устао је против планетарног зла и голорук започео борбу за свој опстанак и слободу. Овај датум у Републици Српској има посебно значење јер је у антифашистичкој борби српски народ дао највише жртава и поднио највећи терет.