latinica  ћирилица
22/08/2016 |  11:11 | Аутор: vecernjenovosti

Предизборна кампања у Хрватској - Једино се слажу око Србије

У предизборној кампањи у Хрватској, десница и љевица савршено се слажу само око једног - става о Србији!

Јер, и једни и други јединствени су у изборним обећањима да Србија неће ући у ЕУ ако не укине закон о регионалној надлежности и да ће било која будућа влада, лијева са Зораном Милановићем или десна с Андрејом Пленковићем, блокирати завршетак преговора за поглавља 23. и 24. ако Србија не пристане на хрватске услове.

Однос према комшијама, уз звучна обећања о новим радним мјестима и смањењу ПДВ-а, засада су једине теме које доминирају у најдужој кампањи за прве пријевремене изборе у историји Хрватске који ће бити 11. септембра. За хрватске политичаре ове године нема љетовања, сви су се разбјежали по Хрватској, а у туристичким мјестима уз најаве концерата популарних пјевача су и поруке политичких странака.

Када је ријеч о Србији, ХДЗ и СДП се труде да буду што радикалнији и тврђи, а најава Зорана Милановића да ће, ако формира власт, размислити и о доношењу сличног закона о регионалној надлежности у Хрватској, како би процесуирали српске грађане због Косова, није наишла на велики одјек у јавности.


Што се тиче економских тема, забринутост грађана је све већа када су у питању радна мјеста јер инвестиција нема док богати странци само чекају прилику да купе посрнуле фабрике. Наредна година биће и рекордна за враћање дугова, а једина нада да ће се наставити пораст БДП-а је успјела туристичка сезона. Међутим, све испод пет одсто, колико обећава ХДЗ, неће бити довољно ни за враћање камата.

Ново вођство ХДЗ-а тако најављује да ће отписати највећи дио дугова блокираних грађана, којих је већ преко 320.000. ХДЗ најављује и смањење ПДВ-а, а вјешто је избјегнуто помињање могуће девалвације куне, што је један од приједлога њемачког института ИФО који је радио економски програм странке на који се позива и садашње вођство.

Са друге стране, Милановић и његова лијева коалиција не најављују велике промјене у односу на вријеме док су водили владу. Истичу да је тада ријешен проблем са "швајцарцима", што је истина, и да је економија кренула набоље, што и није истина. Љевица бар засада не "просипа" обећања које није могуће испунити, тако да се смањење ПДВ-а и драстичан раст економије не спомињу на начин као код њихових политичких противника.

Како се избори ближе помиње се и да велика коалиција деснице и љевице није немогућа. Наводно и да поједине државе, попут Америке и Њемачке, немају ништа против, јер се сматра да је то једини начин да се спроведу реформе и врате дугови.

ХДЗ се нада да до тога неће доћи и да ће са Мостом остварити већину потребну за владање, а ако дође до тог сценарија ни мањински посланици, попут Милорада Пуповца неће имати ништа против сарадње с десницом и поред идеологије која их чини ближима љевици и Народној коалицији коју је оформио СДП са ХНС-ом и ХСС-ом.