latinica  ћирилица
23/08/2016 |  10:23 ⇒ 10:54 | Аутор: СРНА

"Одлуке ПИК-а нису обавезујуће"

Политички аналитичар Гостимир Поповић изјавио је данас да формално, правно и законодавно у БиХ нису обавезујуће одлуке Савјета за спровођење мира.
Сарајево - ПИК састанак (архива) - Фото: СРНА
Сарајево - ПИК састанак (архива)Фото: СРНА


"Још се не зна коме и за шта одговара ПИК, те који су му циљеви, осим сталних притисака на српски народ. Иако није предвиђен Дејтонским мировним споразумом, ПИК упорно покушава да на неки начин оствари утицај на овим просторима", рекао је Поповић.

Он је истакао да ПИК није легитиман и легалан.

"Међутим, како су се до сада понашали могуће је да донесу квази одлуке које могу бити веома неугодне. Сигурно је да Српска има довољно искуства са радом ПИК-а и снаге да се супростави његовим нелегалним одлукама", каже Поповић.

Којић: ПИК нема никакве надлежности

Стручњак за међународно-правне акте Славка Којић упозорила је да ПИК у БиХ нема никакве надлежности према Дејтонском споразуму, нити су одлуке тог тијела обавезујуће у правном смислу.

"Према томе, било каква одлука Савета за спровођење мира не може бити обавезујућа. Она нити 'веже' високог представника, нити високи представник опет има овлашћења да забрани спровођење референдума у Републици Српској", објашњава Којићева, истичући да Дејтонски споразум - не познаје ово тијело, те да је ПИК основан непосредно послије потписивања тог споразума.

Бонска овлашћења /закључци Савјета за спровођење мира који се састао у Бону децембра 1997. године/, каже она, на која се редовно позива високи представник за БиХ, у ствари ни не постоје, нити таква овлашћења могу постојати, јер Савјет не посједује ингеренције које би му дале својство властодавца у конкретном случају.

Закључцима које је донио поменути Савјет, високом представнику је, умјесто овлашћења, суштински дата отворена подршка /"поздрављања" и "похвале"), али и "зелено свјетло" и подршка политичке природе за предузимање одређених корака.

Она подсјећа да је референдум инструмент непосредне демократије који припада европском изборном насљеђу, па према томе не види зашто би српски народ у свом ентитету био лишен могућности да користи референдум као инструмент непосредне демократије и изрази своје мишљење о одређеном правном питању.

У случају да ПИК или сам високи представник донесу одлуку да не треба одржати референдум, односно да Валентин Инцко одлучи да поништи одлуку Народне скупштине Републике Српске о одржавању референдума, Којићева за "Спутњик" каже да су у ПИК-у, фактички, моћне међународне организације и моћне западне државе - то су свјетски центри моћи, али они могу да имају само фактички утицај.

"Правно гледано, тај орган не може да донесе никакве одлуке. Ни високи представник нема овлашћење да забрани референдум нити да обара одлуку Скупштине Републике Српске", закључује она.

Којићева је навела да чланове ПИК-а чине представници 50 држава и различитих међународних организација и субјеката као што су: Европска банка за обнову и развој, Европска комисија, Међународни комитет Црвеног крста, Међународни трибунал за злочине почињене на простору бивше Југославије, ММФ, НАТО, Свјетска банка, Савјет Европе и друге", додавши да ПИК има и свој управни одбор, а његови чланови су представници Француске, Италије, Велике Британије, Њемачке, САД, Јапана, Канаде, Русије, као и представници Европске уније и Европске комисије, док је на челу управног одбора високи представник.

Сједница ПИК-а на којој ће бити разматрана одлука Народне скупштине Републике Српске да референдум о 9. јануару као Дану Републике буде одржан 25. септембра, требало је да буде одржана данас, али је одгођена.

Из Републике Српске је више пута речено да, без обзира на то какву одлуку донесе високи представник о најављеном референдуму о Дану Српске, та одлука неће бити објављена у Службеном гласнику, те тако неће имати никакву правну тежину.

Највиши званичници Српске саопштили су да неће одустати од референдума о Дану Републике, констатујући да тај референдум није ни антидејтонски ни антиуставан.

Парламентарна скупштина Савјета Европе у својој резолуцији из 2007. године констатује да је "референдум инструмент непосредне демократије који припада европском изборном насљеђу".